Много је играчких, али постоје и судијске легенде вечитог дербија. Један од њих сигурно је Мирослав Радоман. Некадашњи интернационалац из Ловћенца 11 пута је делио правду у дуелу наших највећих клубова, 10 пута у првенству и једном у финалу купа.
Квалитет и снажан ауторитет уочљив од доласка на елитну сцену издвојили су Радомана као нашег најбољег арбитра. Стога се у другој половини деведесетих и почетком двехиљадитих година није постављало питање коме ће припасти пиштаљка у највећој домаћој фудбалској светковини.
- Дерби је увек био руски рулет. Велика одговорност и обавеза. Захтевније је било судити у моје време него данас. Другачије се игра, има ВАР-а. Сећам се кад сам први пут делио правду нашим најбољим клубовима, 24. септембра 1994. било нас је само троје судија. Имао сам право на грешку, али онда не бих био делегиран за следећи меч Звезде и Партизана. Срећом, мало сам грешио па сам често судио – радо се Мирослав Радоман за наш лист присетио можда и најсветлијих тренутака успешне каријере.
Чињеница да сте толико уживали поверење тадашњег комесара за суђење Драгише Комадинића говори да стењ добро одрађивали посао у дербијима?
- Судио сам поштено како бих и даље добијао шансу. Највећи мотив ми је био да поново делим правду у нашој највећој утакмици. То ми је била водиља кроз каријеру, а било је много тешких мечева.
Афирмисали сте се у време СР Југославије, кад су се наши клубови кратко задржавали на европској сцени, па смо и дерби пратили с више пажње него данас?
- Било је много добрих играча, касније су направили успешне каријере у иностранству, носили игру наше репрезентације.
Како су се асови попут Сава Милошевића, Дарка Ковачевића, Дејана Рамба Петковића, Дејана Станковића, Зорана Бате Мирковића, Небојше Крупниковића, Драгана Ћирића, Дамира Чакара понашали према вама?
- Имао сам принципијелан став, они су то препознавали и знали су из претходних утакмица какви морају да буду како не би сносили консеквенце. Нисам досудио ниједан једанаестерац на 11 дербија, да је било разлога показао бих на белу тачку. Било је више искључења. Дејана Илића сам два пута послао у свлачионицу, једном Сашу Илића, Горан Друлић је 1999. ошамарио Младена Крстајића и заслужио црвени картон. Због стартова и два жута картона искључивао сам Срђана Пецеља 1998, Стеву Глоговца и Игора Дуљаја 2000. Играчи су знали моје црвене линије, поготово нисам толерисао псовке.
Ваше дербије обележавали су дуели Саше и Дејана Илића, честе нервозе играча…
- Увек је било нервозе, што је и нормално. Актери из оба тима су желели победе, а ја да добро судим. Била је част у то време делити правду у толико дербија. До појаве Милорада Мажића био сам рекордер, онда је он дошао до 16 утакмица, с тим да су мечеви Звезде и Партизана због система такмичења били чешћи него раније.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
