Млади радник за Јевтићев нови почетак

Насмејао се Ивица Јевтић, кад је пре неколико дана добио питање:

- Има ли нешто ново, где ћете бити тренер?

Знао је Јоза већ тад, али је као и увек испао човек према обе стране, замолио је да објава сачека, док клуб званично не потврди његов долазак. И у дану кад је и Млади радник печатирао договор са доказаним стручњаком, Јевтић је јавио. Поштовање за спортсмена – селектора Црне Горе.

- Тамо сам и почео тренерску и играчку каријеру, у свом граду. Прво као помоћник Драгану Бонићу и Милану Ђуричићу, а потом и самостално 2020. Те година је била корона, многи људи из Пожаревца нису имали прилике уопште и да знају да сам ја тренер, да гледају утакмице у којима сам стасавао. После тога сам отишао у Суботицу. Добро се сећам да су управо у мом родном граду питали „како је у Суботици а није био у свом граду”. Звучи као анегдота а није. И ево, после пет година вратио сам се тамо где је све почело. За нови почетак, нове успехе на помолу – почео је разговор Ивица Јевтић на позив са Трга Политике 1.

Дошло је до промена и кадровских у клубу, каква је тренутна ситуација, амбиције? 

- Битно је да је клуб у претходних годину и по дана претрпео промене у руководству и функционисању. Дошли су људи из спорта, одбојке, мислим на Ивана Илића, на Драгоша Алексића, Данила Паповића, Драгана Спасојевића... Момци који су много дали клубу. Сад су они ти који се питају.

И Ви као део поменутог мозаика?

- Дошао сам као тренер да заокружим причу која је почела давних 2000, кад смо као кадети и јуниори играли значајну улогу у Србији и Црној Гори. Једна лепа прича. Докле ћемо догурати зависи од људи који воде град. Клуб функционише од средстава који град одваја. Надам се да ће имати разумевања за позитивну причу и подржати нас.

Како ће изгледати стручни штаб?

- Помоћни тренер Драган Спасојевић као и 2000. године кад сам био. Ту је и физиотерапеут Василије, који је годинама у клубу, икона. То се неће мењати. Све остало, скауте, кондициони тренер да се ангажују. Треба да видимо шта је најбоље, да можемо да изаберемо из нашег града и финансијски да можемо да испратимо.

Играчи, доласци одласци, шта је у плану?

- Још увек договарамо. Тек сад треба да видимо са чиме клуб располаже што се тиче буџета, да знамо шта можемо да доведемо. Оно што је до сада урађено - дошао је Огњен Шувачки из Суботице, опција на техничару, млади Рајчић други дизач из наше школе, искусни Никола Пековић већ две године.. Надам се да и сад кад сам дошао да ћемо наставити сарадњу. Волео бих и радујем се да игра у Младом раднику. Марковић је ту од прошле године, други коректор. Треба да одлучимо да ли са њим као млађим је опција.. Или?! У преговорима смо да ли довести и искусније. На другим позицијама, Лазаревић на пријему, дете Пожаревца. О том потом, али на свакој позицији по један играч нам треба, и блокер и коректор и примач. У глави имам идеју, али кажем, морамо да сачекамо.

Каква је ваша визија?

- Кад сам причао са људима који воде Млади радник, стабилан клуб али не може преко ноћи да се направе велики резултати. Да се гради и играчки кадар и струка. Да се проба да се нађе фирма која ће допринети и спонзорисати, допринети средствима која улажу у клубу. Да се град појача - боримо се за Европу. Хоћемо да направимо конкурентан тим, не да конкуришемо Радничком, Црвеној звезди, Карађорђу, Тополи, Спартаку у овом тренутку који су испред нас, Такову.. Ако будемо испред тих екипа, направили нешто више, биће то велики плус за све нас.

Каква Вас носи емоција?

- Не могу да кажем. Сигурно да нисам незадовољан, враћам се кући, ту су пријатељи, породица. Супруга Ивана је баш рекла „пет година смо се ми жртвовали за тебе. Сад је ред да се ти жртвујеш за нас”. Бићу мало више са породицом и до сада сам али то је у дану по шест до седам сати, између тренинга и путовања. Сад се сложило како треба – задовољно и звучи, а нема сумње и да ће наставити да ужива у раду Ивица Јевтић у свом граду, дворани чији сваки милиметар познаје, са тимом људи у клубу, пре свега пријатеља.