Дводневним дружењем и одиграном пријатељском утакмицом у Модричи су завршени 6. сусрети фудбалских легенди некадашње заједничке земље. Био је то празник емоција и пријатељства.
Славко Мамузић је из модричког краја, али живи у Швајцарској. Са организатором Николом Никићем играо је у Модричи и у Жељезничару.
- Предивно дружење. Не бројимо зрнца и не питамо ко је, важно је да се дружимо. Верујем да ће Никић догурати и до 15.сусрета - нада се Мамузић.
Воја Вукчевић део је златне генерације Будућности.
- Лепо је видети моје старе, добре другаре. После толико година дошло је до нових сусрета, евоцирамо успомене на једно златно време. Све је овде било фантастично - тврди Вукчевић.
Сеад Сарајлић је човек фудбала:
- Нико ово не може организовати као Никола Никић. Има храброст, све што уради је за десетку. Састанемо се, видимо се, испричамо се и маштамо да година што пре прође, па да се видимо поново - каже Сарајлић.
На догађају је био и Ешеф Јашаревић, бивши ас тузланске Слободе, репрезентације Југославије.
- Живим у Градачцу, па могу овде и пешке доћи. Увек ћу долазити, ово се не пропушта.
Бивши ас Сутјеске, Будућности, сплитског Хајдука, Бреше Момир Бакрач и ове године био је у Скугрићу и у Модричи.
Никола када зове то се не пропушта. Долазићу и наредних година. Брат Миомир је на челу Скугрића, али има много обавеза и сада није био са нама - рекао је старији Бакрач.
Мирза Капетановић део је друге шампионске генерације Сарајева.
- Ривал на терену био ми је Един Бахтић. Сада сам га видео после ко зна колико времена. Видео сам Мешу Баждаревића, Мирсада Баљића, многе другаре. Ово је нешто фантастично - поручио је Капетановић.
Учесник манифестације био је и Џевад Шећербеговић.
- Живели смо у најлепшој земљи на свету. Учени смо да волимо људе. Тада изграђена пријатељства трајаће и док је нас. Ништа то не може пореметити. Ово је одлична прича и хвала Николи Никићу - поручио је Шећербеговић.
Брз на терену, Горан Богдановић је у дресу Партизана бежао пратиоцима. У Скугрић је дошао пре осталих клупских колега.
- Био сам пресрећан да ме је Никола Никић позвао. Овде упознајем људе које сам некада одлично знао, али сада смо остарели, имамо килограме вишка. На терену нема ривалства, утакмица прође, али пријатељства су непролазна. Код нас није утицало то што се код нас догађало - приметио је Богдановић.
Мато Гавран, легенда зеничког Челика, једноставно, не стари.
- Прођем улицом, питају ме како сам и тврде да могу и сада да одиграм полувреме. Могао бих играти, али не знам ко ће свирати. Иначе, нема тих пара да пропустим фешту Николе Никића. Док будем могао долазићу - обећао је Гавран, који је био у друштву Сеада Прелџића, али и некадашњег савезног судије Јозе Мандића.
Мирсад Фазлагић је део генерације Сарајева која је 1967.године био шампион Југославије, а годину касније био је капитен репрезентације Југославије на финалу ЕП против Италије.
- Хвала на позиву да дођем. Лепо се сећам свега лепог и квалитетног. Сви смо уживали у једној истој земљи која је имала ширину, развијен друштвени живот. Ови сусрети подсећају ме на то доба када смо играли у Бору, Марибору, Скопљу...Хвала Никићу који ме је овом манифестацијом вратио 60 година у прошлост - рекао је Фазлагић, кога је аплаузом бодрио Славиша Вукичевић.
На Шесте сусрете стигао је и некадашњи ас Партизана, више иностраних клубова и репрезентације Југославије Ненад Стојковић.
- Био сам на првим, ево ме и сада. Требамо се што чешће да виђамо, окупљамо. Дошао сам са Владимиром Јоцићем, Предрагом Томићем, Џевадом Преказијем, Радетом Заладом, Рефиком Козићем..Одушевљем сам виђеним - рекао је Стојковић кога је Драган Лацмановић допунио:
- Ова манифестација боља ми је од свих претходних. Играли смо у једној лепој и драгој земљи, па остали пријатељи за сва времена. Ово треба доживети , доћи и поздравити!“
Звонко Живковић, љубимац Партизановог Југа први пут долази у Скугрић и у Модричу.
- Жао ми је што и раније нисам овде долазио. Утисци су фантастични. Видео сам много играча које дуго нисам сретао. Подсетили смо се на нека давна времена када смо били млади. Ово треба неговати, јер и ми ћемо тако дуже трајати – речи су Живковића.
Никола Никић, организатор манифестације, имао је пуне руке посла, али није се покајао.
- Дочекати оволико људи није било лако, али ме је обрадовао сваки сусрет. Видели сте да је естрадни уметник Халид Муслимовић дошао као гост, али када се латио микрофона да је све одушевио. О мени су почели да пишу и песме. Људи воле да се присећају оне лепоте која је остала у прошлости. Дан касније, када су сви отишли, ја сам много тужан. Јер, нећу те људе видети годину дана, али срце ми је пуно да сам био са њима - искрен је Никић, који је додао:
- Треће полувреме било је испуњено емоцијама, загрљајима, евоцирањем успомена које се не препуштају забораву. Једном речју, у Скугрићу и у Модричи догодило се нешто лепо, што ће се поновити већ наредне године.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
