Један од најстаријих клубова, темерински ТСК, основан 1913. године, доживео је можда и најсрамнији пораз у богатој историји, чиме је ударио печат на испадање из Војвођанске лиге „Југ”, после три сезоне. На домаћем терену, поражен је од Хајдука из Бешке (1:9), такав резултат нису очекивали ни највећи оптимисти у редовима гостију. Неко би помислио да су у ватри били кадети или омладинци, чак и да јесу, вероватно не би доживели овакву бламажу.
Пре утакмице против Хајдука било је јасно да се шансе за бараж и опстанак кроз додатне квалификације мере промилима, али свих 400 гледалаца који су испунили трибине веровали су да ће играчи учинити што је до њих, па ослушкивати расплет са терена конкурената. Гледаоци су веровали, играчи очигледно нису, одмах су истакли белу заставу и приредили брукање о којем ће дуго да се прича.
Неспорно је да је Хајдук у овом моменту квалитетнији тим, није случајно изборио учешће у баражу за Српску лигу „Војводина”. Споран је однос Темеринаца према клупским бојама, било их је мучно гледати како без воље статирају на терену. Стекао се утисак да гости могу да постигну гол кад год пожеле, јер је сваки напад мирисао на такав епилог.
ТСК је ове сезоне осам пута поражен у улози домаћина, мрежа се затресла 31 пут и ако се посматра кроз ове бројке, није ни заслужио да сачува статус. Јесенас је поражен од Радничког 1910, то је била једина победа последњепласираних Шиђана у сезони, није успео да надигра ни Фрушкогорски партизан (1:1), који је такође завршио испод црвене линије.
На отварању пролећне етапе, Темеринци су добили пет шамара од директног конкурента Срема из Сремских Михаљеваца (2:5), иако су водили са 2:1, потом су промашили пенал и вратили у живот ЛСК из Лаћарка – 0:1. Блед утисак оставили су и у темеринском дербију, Слога је била боља и заслужено однела плен – 3:0. У два меча са првим комшијама гол разлика је поражавајућа – 0:8. Повремени светли тренуци, попут победа у гостима против Јадрана (6:3) и Фрушкогорског партизана (3:2), нису били довољни да се избрише сијасет минуса са домаћег терена. У гостима код Дунава, при нерешеном резултату, три ситуације са голманом један на један остале су нерешива енигма, пораз је био неминован.
Шансе за бараж постепено су се смањивале, али постојала је математика пред Хајдук. Играчи су се очигледно помирили са испадањем, па на овој утакмици нису показали баш ништа што би требало да краси екипу која се грчевито хвата за сламку. Чак је и почасни гол последица несмотрености одбране ривала. Помало невероватно звучи податак да екипа која има најбољег стрелца лиге, јер је Михаило Марић режирао 23 гола, заврши испод црвене линије. Срамота је да играчи, чак и ако постоји одређени разлог незадовољства, изађу на терен и практично без борбе направе подлогу за голеаду ривала. Без трунке поштовања према гледаоцима, који су недељно поподне, на уштрб својих породица, потрошили да би присуствовали брукању, које ће остати записано као једна од најгорих епизода. Сваки од актера невиђене срамоте, у црвено-белом дресу, треба да стави прст на чело, пошто је био субјект својеврсне лицитације на трибинама. Лицитирало се да ли ће гости постићи двоцифрен број голова.
Остаје тема за озбиљнију анализу, ако до тога неком буде стало, где је било погрешно скретање. По именима, ТСК је имао добар кадар и потенцијал да избегне најгори сценарио, упркос скраћивању лиге.
Кад брод тоне, сви беже, реално је очекивати да већина играча дигне сидро и потражи нову средину. Брукањем против Хајдука показали су карактерну црту која им не иде на част. ТСК је после три сезоне завршио са Војвођанском лигом, од јесени ће се такмичити у Првој новосадској лиги. ''Југ'' је остао без клуба са највећим бројем гледалаца у улози домаћина, сигурно је да је могло другачије, али сада не вреди причати о томе. Клубу предстоји озбиљно престројавање, превасходно у организационом смислу, истовремено и задатак да се оформи тим за такмичење у подручној лиги.
ТРОЈИЦА ТРЕНЕРА У СЕЗОНИ
Сезона ће бити упамћена и по лутању у избору тренера. После битке лако је бити генерал. Многи су сада једногласни у оцени да летос није требало ништа ни мењати, али тада је дошло је до прекида сарадње са Душаном Медићем, иако је тим одвео у луку спаса и имао добре резултате. Наследио га је млади Мирко Дринић, бивши играч, који се задржао свега неколико кола, тачније до половине септембра. Избор је потом пао на Марка Кузмановића, ни његова одисеја није дуго трајала, а остварио је три победе, четири ремија и четири пораза. Минулих десет рунди, тим предводи Марко Томљановић, који је јесенас био тренер Фрушкогорског партизана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
