Кртолица остао крај Мораве

Чачанска фудбалска прича, утисак је никада тежа и компликованија, донела је прволигашу са Мораве расплет који тешко да су могли да наслуте и оптимисти. Из приземља солитера са шеснаест спратова, од којих су они ближи небеским висинама некада били достижни за прволигаша са Мораве без бројања степеника, преостао је ледени јануарски поглед  тек до половине табеле, као савршен циљ за очување достојанства, угледа и реномеа клуба-слављеника који живи 100 лета.

Ходали су Чачани по жици од 16. фебруара, кад се од првог корака и победе над Јединством још није могао ни да наслути никада тежи и опаснији пут за прелазак преко црвене линије. Поглед преко рамена, уз атмосферу која је обележила читаво пролеће, уследио је тек кад су Чачани чврсто дотакли толико жељену и достижну висину, квалитет и вредност демонстрирали у Оџацима, савладали јединог конкурента Текстилца, ривала који је спортски признао и честитао Чачанима на заслужено избореном опстанку.

- Нико са сигурношћу није могао обећати да ће Борац, после бледе и суморне јесени, изборити опстанак. Можда би такав самоуверен приступ  додатно мотивисао остале прволигаше, тим пре што су у великом плусу на зимској паузи били једино Земун, Мачва и Вождовац. Остали су стрепели с разлогом, ми највише имајући у виду расплет и промену састава половине лиге, два нова суперлигаша и шест путника у нижи ранг. Преостало нам је једино да верујемо у подвиг, да уверимо и себе и друге да уз срећу, без које нема успеха, оптимизам и систематски рад, остваримо толико жељени циљ – сабира прве, али не и једине утиске после великог клупског подухвата и успеха Предраг Миливојевић,  повратник на функцију председника.

Леп осећај обрадовао је, по мишљењу Миливојевића, не само Чачане већ и све фудбалске раднике који памте вредности клуба и деценијама био понос регионалне и српске фудбалске јавности.

- Борцу није место у Српској лиги, мишљење не бих променио и да нисам председник. Уз организационе и кадровске корекције окренути смо остварењу великих циљева за чију реализацију су потребни време, људи од поверења, напоран рад, финансијска стабилност... Имали смо их у наставку првенства захваљујући разумевању локалне самоуправе, Миленку Костићу...

Зимски прелазни рок, нови шеф  стручног штаба и појачан кадар донели су много позитивних промена.

- У најкраћем, био је то пун погодак. Ангажовање Немање Кртолице који је са Врањанцима јесенас бележио одличне резултате, видело се то и у припремном периоду, унео је нову позитивну атмосферу на терену, али и ван њега. Играче, иако свесне искушења која су их очекивала, ниједног тренутка није напустио оптимизам. Нека нова хемија у тиму наговештавала је успешно пролеће. Истина, било је и падова, али неупоредиво више плусева који су у девет кола доигравања показали да нам је место у Првој лиги. Појачања су, углавном, оправдала очекивања. Не може од сваког играча да се очекује да пружи максимум, од појединаца се објективно очекивало више, али није и реално да баш сви буду изједначени ако се посматра индивидуални учинак.

Изузетак, можда, и откровење представља игра Матеја Гаштарова који је са Ђорђевићем у јануару стигао из Црвене звезде.

- Захвалност дугујемо Звезди и људима са Маракане који су нам уступили Гаштарова и Ђорђевића. Гаштаров је, нема сумње, заслужио место у најужем кругу кандидата за избор најбољег играча овог пролећа у Првој лиги. Коначан суд, ипак, треба препустити стручном штабу, кад су у питању процена квалитета и учинак играча.

И поред успешно обављеног посла у наставку првенства Миливојевић наговештава промене у Управном одбору и играчком кадру.

- Најважнији потез је договор са тренером Немањом Кртолицом. На обострано задовољство настављамо сарадњу и то је верујем први, можда, и највећи плус за Борац. Захвалићемо се на сарадњи неколицини играча, ангажоваћемо појачања у договору са новим-старим шефом струке. Имамо листу жеља, хоћемо што пре да освежимо тим да би од старта припрема Кртолица са сарадницима на располагању имао све играче на које ће да рачуна у првенству.