Финала АБА лиге, често, умела су љубитељима игре под обручима да „покажу” будућност, односно најаве лепша или тежа времена за вољене клубове. Иницијални јадрански трофеј Партизана 2007, употпуњен игроказима Вонтига Камингса, показао је да следи период апсолутне доминације црно-белих и успон чете Душка Вујошевића. Неколико година после, догодила се хрватска битка Цибоне и Цедевите за титулу усред Београда, већина се сећа потоњег понора Парног ваљка, док је 2015, освајањем шампионата, почела суверена владавина Црвене звезде. Из угла овосезонског финала црно-белих и Дубаија, без обзира на исход синоћњег другог меча и коначног у серији, гласно и јасно може да се констатује – екипа из пустиње се умешала и покварила планове традиционалним фаворитима... Међутим, за српску кошарку, чини се, најбитнији су дуели вечитих ривала 2022, својеврсни весници просперитета престоничких гиганата, али и поруке да клубови, навијачи и остали чланови екосистема често умеју да претерају.
Поједностављено, Црвена звезда је са 3:2 и победом у мајсторици – на јучерашњи дан, одбранила АБА трон, према тадашњим правилима обезбедила учешће у Евролиги и умногоме разочарала навиаче екипе из Хумске. Не толико због пораза, већ услед чињенице да је иницијална сезона Жељка Обрадовића добрано уништена – финалу је претходио и пораз црно-белих од Бурсе у Еврокупу.
Нажалост, незаобилазни део одлучујућег сусрета били су и прекиди. Сашо Пукл је неколико пута заустављао игру због улетања предмета у терен, празниле су се трибине, у дворани „Александар Николић” пред крај није било никога... Навика да често кошарка буде у другом плану није прескочена ни тада. Ипак, уколико се ексцеси занемаре, из садашње визуре и могу, 6. јуна 2022. почела је нова ера српске игре под обручима. Тренд да се улаже шаком и капом постао је нова нормалност.
Што се тиче црвено-белих, изгледа да су морали да промене систем, прилагоде се расту највећег такмаца и изместе се из зоне комфора. Скоро деценију, састав са Малог Калемегдана је функционисао по принципу – тренер са овдашњих простора и јака домаћа база, опрезна улагања и минимално странаца – по могућству искусних и проверених на Старом континенту. Испоставило се, потпуно другачије него сада.
Партизан, услед неколико лета падања у амбис, коначно се стабилизовао и клуб је и те како могао да функционише на погон полетности. Истина, неочекивано испадање у Еврокупу и коначни пораз од Звезде учинили су да сезона буде неуспешна, поготово јер је на клупи седео најтрофејнији стратег Европе, али жал је била мања јер се знало да следе боља времена. Србија је добила два евролигаша, финансијски компетитивна са осталима и могућност да житељи из сезоне у сезону гледају велики број вечитих дербија. Београдске класике, пре свега у елитном такмичењу, гледа, прати и дели на друштвеним мрежама читав свет и слободно се може рећи да је 6. јуна 2022. почела, то јест завршила се, стара ера.
НЕКОЛИКО ГОДИНА КАСНИЈЕ – ЛИЦЕНЦЕ, МИЛИОНИ, АУТОБУСИ...
Успех не може да се мери само трофејима и резултатима, већ учињеним на бројним пољима.
Уложили су црвено и црно-бели десетине милиона евра од 2022, комбиновано у Евролиги остварили плеј-оф и два плеј-ин учешћа – око чега може да се води полемика успешно/неуспешно, међутим – дугорочно су вечити ривали напредовали.
Првенствено, обезбедили су изузетно потребне трогодишње лиценце у елитном такмичењу Старог континента – гарант стабилности и на одличном су путу да се за стално вежу за евролигашки караван. Мора се признати, за будућност клубова не постоји бољи резултат.
Поред злата вредних уговора, набављени су аутобуси, чартер летови нису више присутни на небу као Халејеве комете, изграђене су просторије за опоравак, побољшана је инфраструктура, буџети су знатно већи...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.