Драгојевић и Угрешић и даље расту

Партизан је завршио још једну сезону без трофеја и за разлику од претходне сад је заузео разочаравајуће треће место, иза Црвене звезде и Војводине.

Црно-бели су играли с много осцилација. На почетку сезоне били су први и имали бодовну предност у односу на највећег ривала, коју су касније испустили, пре свега лошим играма у другом делу, што је било кључно да се остане без већег успеха.

Болне су биле и ране у купу, где је Мачва избацила Парни ваљак и додатно најавила тешке дане.

Партизан је пружао добре партије и у Европи, али мањак искуства и квалитета у одређеним линијама тима коштали су пласмана у неко европско такмичење.

Делује да после три године црно-бели немају више простора да праве грешке и поново у ,,сезони купања” остају без додатног новца, који би помогао клубу у тешким моментима.

Играчи су пролазили кроз разне изазове на терену и ван њега. Великан из Хумске променио је неколико тренера, Срђан Благојевић два пута у једној сезони био је на клупи.

Поред тога, играчи су били присиљени да гледају и несугласице у врху клуба између бившег потпредседника за спортска питања Предрага Мијатовића и генералног директора Данка Лазовића.

Све наведено је у мањој или већој мери утицало на тим, одразило се и на резултате, благо речено - били су лоши.

Међутим, према новом пресеку Трансфермаркта, вредност играча Партизана није опала, односно, специјализовани сајт је чак и повећао цену, тачније - деветорици.

Највећу вредност можда и очекивано има један од пројеката клуба Огњен Угрешић, чија тржишна цена сад износи 10.000.000 евра и није погрешно рећи да је овај детаљ највише утицао на пораст вредности тима.

Угрешић је играо с много осцилација током сезоне, једно време био чешће на клупи. На крају, дичи се са шест голова и четири асистенције на 37 утакмица, делује да су и боље партије у наставку имале утицаја да више вреди и нема сумње да ће његова продаја, бар до краја летњег прелазног рока, бити приоритет клуба, који не сме више да дозволи да не прихвата добре понуде знајући да се налази у дуговима и тешкој финансијској ситуацији.

Сличан пораст доживео је Вања Драгојевић, сад вреди 8.000.000 европских новчаница.

Као и код класића (2006), видљиво је доста осцилација, али коректне игре у наставку првенства утицале су да се докаже да су највише на цени млади играчи и да су бар у овом тренутку једини начин да црно-бели озбиљно зараде од продаје.

У дефанзиви је дошло до повећања у случају штопера Николе Симића (6.000.000) и десног бека Милана Рогановића (4.000.000 евра) што је донекле и очекивано, једни су од ретких који су у континуитету пружали добре партије.

На цени су и Вукашин Ђурђевић и Стефан Милић, раније су коштали 800.000, сад милион евра.

Што се тиче офанзиве, цена Богдана Костића се повећала за милион, сад кошта два, док је Демба Сек у односу на март „скочио” са 1.200.000 на 2.500.000.

Тржишна вредност се није мењала код Андреја Костића (5.000.000), али колико подаци често могу да варирају од реалног домета неког играча или најава челника види се и по томе да је продат у Милан за 3.500.000.

На истој вредност је остао и Немања Трифуновић, раније - 3.000.000, док је пад форме код Милана Вукотића утицао да нема пораста (3.500.000).

Од искуснијих, пад у цени доживео је Саша Здјелар: имао је проблема с повредама, вратио се на терен после дуже паузе и све то је утицало да тренутно кошта 2.500.000.