Станковићево лето за остварење снова

Црвена звезда ће квалификације за Лигу шампиона да почне од другог кола 21. или 22. јула, а име ривала сазнаће на жребу 17. јуна.

Циљ нашег најтрофејнијег клуба је пласман у елитно европско такмичење. Црвено-бели су били део друштва најбољих клубова Старог континента у сезонама:  2018/19, 2019/20, 2023/24. и 2024/25. Занимљиво, у сваком од ових пласмана учествовао је Владан Милојевић који је све до прошлог лета и дуела против Пафоса у плеј-офу пролазио све ривале у квалификацијама, али је клуб са Кипра прекинуо је сјајну серију Милојевића у борбама за групне фазе, односно лигашко такмичење УЕФА.

Најбољег Звездиног тренера у 21. веку почетком ове године други пут је наследио Дејан Станковић. Некадашњи ас црвено-белих, Лација и Интера за кратко време је поправио игру шампиона Србије, освојио дуплу круну, претходно оверио пласман у нокаут фазу Лиге Европе.

Оно што Станковића жуља још од раније, што је и сам неколико пута признао, јесте пласман у Лигу шампиона. У првом мандату на клупи нашег великана, од почетка 2020. до краја августа 2022. Дејан три пута није успео да уведе црвено-беле у највеће европско клупско такмичење.

Станковић је током лета 2020. први пут склапао тим по својој жељи. Имао је, као и све његове колеге које су предводиле тим у европским квалификацијама, да се због каснијег почетка сезоне играла само по једна утакмица у свим колима до групне фазе. Екипа са Маракане није имала право на грешку. Била је сигурна на почетку против Европе из Гибралтара  (5:0), а онда у Тирани савладала првака Албаније мнималним резултатом (1:0), што је олакшало даљи пут јер је обезбеђено треће коло квалификацијама за Лигу шампиона, а у случају испадања и плеј-оф за Лигу Европе.

Жреб је одлучио да наш најтрофејнији клуб гостује Омонији на Кипру, после 90 минута било је нерешено (1:1), да би кипарски представник боље изводио једанаестерце и прошао даље (4:2).

Остаје питање шта би било да се играо двомеч и колико би Омонија могла у Београду, али Станковићева дебитантска сезона на међународној сцени је показала да је на добром тренерском путу и да му је потребно још искуства.

Црвено-бели су затим били бољи од Арарата из Јеремније и прошли у Лигу Европе, где су стигли до шеснаестине финала и двомеча са Миланом, кад су елиминисани само захваљујући голу више примљеном на домаћем терену.

Сезона, 2021/22. била је специфична по много чему. Црвено-бели су кренули од другог кола квалификација за Лигу шампиона. Сигурни су били у дуелу против Каирата упркос поразу у првом мечу (1:2). На Маракани Звезда није дозволила изненађење (5:0).

Знаци узбине показали су се у трећем колу. Шериф из Тираспоља био је кобан по црвено-беле. У Београду је било нерешено (1:1), а чињеница да црвено-бели и Станковић имају проблема кад се играју две утакмице у квалификацијама показало се у реваншу кад је некадашњи првак Европе изгубио од тима из Молдавије (0:1) и поново остао без плеј-офа за Лигу шампиона.

Видело се касније да је Шериф био незгодан ривал. У прилог томе говори победа против Реала у Мадриду (2:1) као и да седам освојених бодова у групној фази најјачехг такмичења.

После разочаравајућег испадања, црвено-бели су морали да играју у плеј-офу за Лигу Европе против Клужа, где су били сигурни у два меча (4:0, 2:1).

Звезда је затим поново направила добар резултат у другом по јачини УЕФА такмичењу. Црвено-бели су дошли до осмине финала и испали од Ренџерса, после велике борбе и није груб закључак да шкотски представник у том двомечу није био толико бољи ривал.

Можда и најтежу сезону у европским квалификацијама на клупи Црвене звезде Станковић доживео у сезони 2022/23. Црвено-бели су рутински у трећем колу квалификација победили Пјуник (5:0, 2:0) и владала је еуфорија, причало се да тим са стадиона „Рајко Митић” игра најбоље у последњих неколико година.

У плеј-офу за Лигу шампиона ривал је био Макаби из Хаифе и после првог меча у Израелу првак Србије имао је и више него добар резултат пред реванш у Београду (2:3).

Деловало је да ће на Маракани која је била испуњена до последњег места пролаз даље неће доводити у питање. Међутим, после неколико несрећних дешавања, укључујући аутогол Милана Павкова у финишу утакмице, Лига шампиона је поново остала само сан.

Црвена звезда је у том периоду померала утакмице у Супер лиги, није играла дерби против Војводине, што је у некој мери сигурно имало утицаја да се одигра слабије кад је било најважније.

Црвено-бели су поред чињенице да је Лига Европе такмичење где може да се нада бодовима, показали да је потребно и време како би се дошло до жељене игре, али јасно се видело колико Станковићу, бар у том моменту фалило искуства, које је касније стицао годинама у Италији, Мађарској и Русији.

Искуство из те три земље видно је променило некадашњег шампиона Европе са Интером на боље, што се видело и по томе да је смиренији и да се додатно тактички едуковао.

Црвена звезда је лоше играла у финишу јесени, довела у питање прво место, али после одласка Владана Милојевића и доласка Дејана Станковића доста тога се променило.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ