Буковец: Мислим да се сви, који су дошли, осећају као Југословени

После много година, на једном месту окупили су се људи које су некада повезивали стадиони, тренинзи, путовања и велика такмичења. Први сусрет атлетских репрезентативаца некадашње Југославије од распада заједничке државе прерастао је у много више од обичног окупљања.

Бригита Буковец некадашња је словеначка атлетичарка, такмичила се у дисциплинама на 50, 60 и 100 метара с препонама.

Носила је заставу на Олимпијским играма 1996. године кад се окитила сребрним одличјем, поставивши државни рекорд на 100 метара с препонама од 12,59 секунди и освојивши прву женску медаљу за словеначки олимпијски спорт у историји.

Пет пута је проглашавана за најбољу спортисткињу Словеније – 1993, 1995, 1996, 1997 и 1998. године. По завршетку каријере основала је Атлетску школу и клуб Бригита Буковец.

Како вам се допада идеја о окупљању?

- Кад сам сазнала једва сам чекала да се окупимо – ми смо једна велика фамилија. Много година смо били заједно, имамо прелепих прича и успомена. Идеја је одлична, надам се да ћемо овако наставити и виђати чешће – истакла је Бригита Буковец на почетку разговора за Спортски журнал.

Који вам је најдражи тренутак у каријери?

- Људи увек мисле да ћу рећи да ми је Олимпијада, не могу да кажем да није, резултатски као спортисти јесте. Али, битније ми је било јуниорско Европско првенство у Вараждину, прва медаља, не могу да опишем... ту је, заправо, почела моја каријера.

Да ли сте поносни на све што сте остварили?

- Наравно! Не жалим ни за чим, мој живот би био исти. Била сам најсрећнија на свету кад сам прошла циљ као друга и освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. у Атланти. После десетак минута застанеш и помислиш да је било тако близу првог места... али, све у свему, поново бих прошла све исто.

Која вам је прва асоцијација на Југославију?

- Уживанција, слобода, све најбоље! Мислим да се сви, који су дошли, осећају као Југословени.