Звезда четири, Партизан три пута презимио у Европи

Србија ће у новој сезони поново имати четири представника на међународној сцени. Црвена звезда бориће се за пласман у Лигу шампиона од другог кола. Војводина ће прва од наших клубова кренути у борбе са страним клубовима, учествоваће у првом колу Лиге Европе, а у случају елиминације у било којој од прве три рунде наставиће учешће у квалификацијама за Лигу конференције. Железничар ће следећег месеци дебитовати у УЕФА такмичењима.

У ишчекивању утакмица Новосађана против мађарског Ференцвароша (9. и 16. јула), београдских црвено-белих са Тре Фјоријем из Сан Марина или ирским Ларном (21. и 28. јула), црно-белих против луксембуршког Уна Страсена или Ла Фјорите и Сан Марина, као и окршаја Панчеваца са Брагом (23. и 30. јула) сумирали смо учинак наших тимова у Европи у последње две деценије.

Најуспешнија је, лако је погодити, Црвена звезда. До сезоне 2018/19. црвено-бели су по учинку на међународној позорници у новијој историји гледали у леђа вечитом ривалу, а онда је уследио бум нашег најтрофејнијег клуба. Тим са стадиона „Рајко Митић” под командом Владана Милојевића два пута узастопно пласирао се у Лигу шампиона. И није се клуб славне европске историје (првак Европе у сезони 1990/91) обрукао поготово у првом учешћу кад је на Маракани пао Ливерпул (2:0), Наполи изборио само реми (0:0), без обзира на последње четврто место.

Звездина друга такмичарска година у Лиги шампиона није била тако успешна. На нашем највећем стадиону пао је Олимпијакос (3:1), али су црвено-бели по два пута изгубили од Бајерна (0:3, 0:6) и Тотенхема (0:5, 0:4). Милојевићев тим поражен је и од грчког великана у Пиреју у одлучујућем мечу за треће место и пласман у елиминациону фазу Лиге Европе.

До 2023. наш највећи клуб није успео да се пласира у елитно континентално такмичење, а у другом по значају УЕФА надметању стизао је до елиминационе фазе у свим сезонама изузев 2022/23. кад је освојио последње место у групи.

Све је то утицало на висок коефицијент црвено-белих и први пут учешће у Лиги шампиона 2023/24. без квалификација. После само једног освојеног бода у конкуренцији Јанг бојса, Манчестер ситија и Лајпцига, Звезда је наредне године играла само плеј-оф и онда прошла Бодо Глимт (1:2, 2:0).

Елитно такмичење играло се по новом моделу, лигашка фаза са осам кола, у којој наш првак није успео да буде међу 24 најбоља и настави такмичење у елиминационој фази.

Прошле сезоне, црвено-бели су се спотакли на последњој европској препреци у квалификацијама, успешнији је био Пафос (1:2, 1:1). Наш великан је у Лиги Европе прошао лигашку фазу и онда је испала од Лила (1:0, 0:2).

Партизан је до 2018. био најуспешнији клуб из Србије у новијој историји, али у последње три сезоне није играо у групној, односно лигашкој фази. Црно-бели су били први наш клуб учесник Лиге шампиона, у сезони 2003/04, а чак и кад су други пут ушли у европску елити 2010/11. то још није било успело њиховим комшијама из Љутице Богдана. Није Парни ваљак током другог играња у европској елити освојио ни бод, али тада успостављени стандарди тешко су били достижни.

Тим из Хумске играо је групну фазу Лиге УЕФА три пута, Лигу Европе једном више. Партизан је два пута презимио у другом по значају УЕФА такмичењу, 2017/18. стигао је до шеснаестине финала у којој је елиминисан од Викторије Плзењ (1:1, 0:2), док је 2021/22. у елиминационој фази Лиге конференције прво избацио прашку Спарту (0:1, 2:1), а затим морао да честита Фејенорду (2:5, 1:3).

Војводина из 13 покушаја, као представник Србије, није успела да стигне до групне фазе УЕФА такмичења. Лале су три пута стизале до плеј-офа за Лигу Европе. У сезони 2013/14. тим са „Карађорђа” поклекао је пред Шерифом (1:1, 1:2), 2015/16. успешнији од Новосађана била је Викторија Плзењ (0:3, 0:2), а у наредној сезони АЗ Алкмар (0:3, 0:0). Војводина је највећу европску победу у новијој историји остварила лета 2015. против Сампдорије у Торину у трећем колу квалификација за Лигу Европе (4:0).

Србија је за сезону 2023/24. стекла највећи УЕФА коефицијент у историји, па је први пут имала не само пет представника у Европи него и три учесника групне фазе. Уз Црвену звезду у Лиги шампиона, другопласирани ТСЦ играо је у Лиги Европе, а трећи Чукарички у Лиги конференције. Бачкотополчани и Брђани нису у тој такмичарској години остварили ниједну победу у квалификацијама за јача европска такмичења.

Тим из Војводине је ремизирао са Олимпијакосом (2:2) као домаћин, био му је то једини бод у конкуренцији још Вест Хема (1:3, 0:1) и Фрајбурга (1:3). Следеће сезоне ТСЦ није прошао квалификације за Лигу Европе, играо је уз Лиги конференције и по новом моделу успео да се пласира међу 24 најбоља тима. Успешнија од Бачкотополчана била је Јагелоња у првом колу нокаут фазе (1:3, 1:3).

Чукарички у Лиги конференције није освојио ни бод у дуелима са Фјорентином (0:1, 0:6), Ференцварошем (1:3, 1:2) и Генком (0:2, 0:2).

Од осталих представника Србије по једну европску препреку пролазили су ОФК Београд 2010/11. и  Спартак у сезонама 2010/11. и 2018/19. Од првог противника елиминисани су: нишки Раднички и Јагодина по три пута, крагујевачки Раднички 1923 у два учешћа, Борац из Чачка (од Ајакса 2008/09), Рад, Севојно, кулски Хајдук, Бежанија, Младост и Нови Пазар по једном.