Самарџић окачио копачке

Захуктале су се припреме екипе Нафтагаса и на првим тренинзима је скоро 40 играча. Већина њих је на проби, а неколицина искусних, који су последњих година чинили окосницу екипу, неће бити на прволигашкој сцени.

Марко Самарџић, рођен почетком септембра 1990. године, одлучио је да заврши каријеру. Штопер Нафташа у минулој сезони, овенчаној шампионским пехаром, на терену је провео 1.680 минута, био стрелац два пута и у последње четири године у тиму је био на 88 мечева, са 11 постигнутих голова.

- Доста је било, почетком септембра напунићу 36. година, кад сам пошао у школу, почео сам да тренирам у петлићима –  Самарџић је, уз осмех, почео разговор. – Каријера је била дуга и иако увек може више, ја сам задовољан. Нисам тип мегаломана, знао сам домете, у два клуба играо сам Прву лигу, у  четири Српску, био сам и у екипама Војвођанске лиге. Кад подвучем црту, каријеру сам усмеравао да ме испуњава и да уживам на терену. Више пута имао сам боље понуде од тимова које сам одбио, у односу на оне које сам одабрао. Увек сам тежио да будем у екипи са атмосфером и саиграчима који су посвећени раду и утакмицама.

Факултетски је образован, запослен и да би наставио у Првој лиги, морао би, потписом професионалног уговора, да напусти радно место.

- Да сам млађи, прихватио бих се изазова званог Прва лига и уверен сам да бих могао и сада да будем на терену. Међутим, млађи треба да добију шансу, крштеница много говори. Обавезе су огромне, два дневна тренинга, а фудбалске амбиције сам остварио.

Посебно је апострофирао следеће:

- Играо сам за више клубова, прошао три степена такмичења и Нафтагас ће увек да буде мој клуб. Урезали су ми се у срце и људи у њему, саиграчи са којима сам живео у изванредној атмосфери. Није ми било лако кад сам дошао да их поздравим на прозивци, насмејан јесам био, а у мени је горело. Последња сезона је историја за клуб и све играче и кад је, прошлог лета, дошао тренер Никола Стојановић, кренуло је како треба и предосећао сам да нас чека нешто велико и стигао је шампионски пехар. Човек је тихе природе, дуплирао је места у тиму, ротирао од меча до меча и нико се није љутио. Купио је екипу знањем, лепом причом и понашањем и имао је сјајну пратњу у вођству клуба и сарадњу са председником Миланом Поучким. Рекох, увек ћу бити њихова подршка са трибина.

На питање како гледа на промену имена и стадиона, био је кратак и јасан.

- Не треба нико ништа да замери. И далеко већи клубови, кроз историју, мењали су имена. Пролетер је био синоним и институција далеко шире од војвођанског пространства, стадион у Карађорђевом парку је место где се изнедрило мноштво репрезентативаца и овде је фудбалска школа била на највишем нивоу. Шта више рећи.

Одговорио је и на питање ко је све желео да га ангажује за наредну сезону.

- Брзо се прочуло да остајем да радим у фирми и доста клубова је мислило да ме ангажује. Рецимо, звали су ме из Борца (Сакуле), вратили су се у Војвођанску лигу. Тамо сам био и било је успешно у сваком погледу, познавајући амбиције и посвећеност, Живице Ћирића, верујем да ће успети и без мене. Било је позива из „Војводине“, да не помињем клубове, звали су још неки са Војвођанског „Истока“, услови су били на нивоу, међутим, копачке у којима сам одиграо последњи меч, архивиране су код куће – завршио је Марко Самарџић, дојучерашњи првотимац Нафтагаса.