Нови формат Мондијала под лупом: Велике приче, али где је нестала неизвесност

Проширени Мондијал са 48 репрезентација донео је нове учеснике, више голова и неколико невероватних прича, али је истовремено отворио питање да ли је групна фаза изгубила најважнији елемент, неизвесност.

Највећи добитник новог формата свакако су Зеленортска Острва. Репрезентација државе са нешто више од пола милиона становника исписала је историју пласиравши се у нокаут фазу већ на свом дебитантском наступу, оставивши иза себе Уругвај и изборивши дуел са актуелним светским шампионом Аргентином.

Тај успех многи виде као најбољу потврду визије председника ФИФА Ђанија Инфантина, који је проширио број учесника са 32 на 48 селекција. Голман Зеленортских Острва Возиња, после бриљантне партије против Шпаније, постао је светска интернет сензација, а његов број пратилаца на друштвеним мрежама порастао је са неколико десетина хиљада на више од 16 милиона.

Нови формат донео је и историјске успехе другим репрезентацијама. Босна и Херцеговина, Канада, Обала Слоноваче и Јужна Африка први пут су избориле пласман у нокаут фазу Мондијала, док је ДР Конго као једна од најбољих трећепласираних селекција наставио такмичење.

Посебан утисак оставиле су и афричке репрезентације. Чак девет од десет учесника из Африке прошло је у шеснаестину финала, што представља најбољи учинак тог континента у историји Светских првенстава.

С друге стране, азијске и поједине селекције из зоне КОНКАКАФ нису оправдале повећан број места. Од девет азијских репрезентација само су Јапан и Аустралија прошли даље, док су Курасао, Хаити и Панама заједно постигли само три гола и примили чак 21.

Ипак, највеће критике односе се на недостатак драме у групној фази. Од 12 носилаца група, чак десет је без већих проблема изборило прво место, док су четири репрезентације обезбедиле лидерску позицију већ после два кола.

ФИФА је додатно променила систем такмичења увођењем међусобног скора као првог критеријума при истом броју бодова, уместо гол-разлике, што је довело до тога да су многе екипе већ пре последњег кола знале своју судбину.

Због проласка чак осам трећепласираних репрезентација, ризик за фаворите био је минималан. Поједини мечеви последњег кола практично нису имали такмичарски значај, док су неке селекције, попут Шкотске и Јужне Кореје, морале данима да чекају исходе других група како би сазнале да ли пролазе.

Контроверзе су изазвали и мечеви у којима је реми одговарао обема екипама, попут сусрета Аустралије и Парагваја (0:0), као и спектакуларног ремија Аустрије и Алжира (3:3), после којег је без нокаут фазе остао Иран.