Рано јутро 4 сата, понедељак 29. јун кад су се плави полако укрцавали у авион за повратак у Србију. Уморни од последњег меча у групи против САД у Лиги нација у Орлеану која је завршена нешто пре поноћи, ту и тамо задовољни али биланс од једног тријумфа, свакако да није за похвалу.
Слажу се и капитен Александар Недељковић и саиграчи да је више за наук. Поготову после одличног викенда у Бразилу на коме су Орлови укњижили чак три победе. И све то је већ у архиви, мислима су плави у дуелима који ће се одиграти у оквиру последњег турнира у Београду од 15. до 19. јула.
Предводник новог тима Србије Александар Недељковић као и саиграчи, практично није ни имао времена за предах. Већ поменути рани јутарњи лет, није дао сна плавима.
Позив са Трга Политике 1, Недељковића је затекао управо пред полазак за домовину. Зна стамени 207 центиметара високи Врањанац и за овај део посла, и увек је као и остали момци излазио у сусрет. О турниру у Орлеану, повредама играча и својој, недељи у Београду, причао је Александар у даху пролазећи пасошку контролу.
Чудан турнир у сваком погледу?
- Јако, јако чудан викенд иза нас по много чему, пре свега посебан. Свадба Мариновића и потез који је Лазар урадио, после утакмице са Кубом отишао је на своје венчање и одмах се вратио на утакмицу са Америком. Изузетно смо му захвални на томе. И он и сви играчи показали су велико пожртвовање.
Повреде, за неке се знало о појединим нисте хтели да причате да не би звучало као алиби?
- Повреда Вељка Машуловића, потом Павле Перић који није тренирао у пуном ритму, а морао је да уђе у игру у улози коректора и помогне екипи. Одрадио је феноменалан посао као и сви момци. После прве утакмице ја сам осетио бол у Ахиловој тетиви, Алекса Батак бол у колену... Носили смо се са много проблема. Услови у Француској су били баш тешки, у дворани није постојала клима, морали смо да играмо на 35 степени Целзијусових, без ваздуха, да се привикнемо на све то. Можда је и то утицало на пехове који су нас пратили. Говорим само чињенице.
Како бисте оценили утакмице, цео викенд у Француској?
- Позитивно за мене, за цео тим зато што смо имали јаке противнике - Америку у пуном саставу, селекцију Јапана која је дошла с намером да освоји ВНЛ. Желели смо да видимо и искусимо, пробамо да играмо против ривала који су у пуној снази. На жалост, било је ту и много осцилација како у енергији, тако и у тренуцима кад је требало да преломимо. Баш у тим кључним преовладало је наше неискуство уз чињеницу да смо један нов тим.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
