Bratislav Đorđević: Pobedimo koronu treningom

Po godinama ga odavno svrstavaju u veterane, duhom tinejdžer, a nijedan procesor još nije pobedio brzinu njegovih misli. I sada, kad mu se bliži 82 rođendan ne miruje.

Na Zlatiboru osim šetnje od deset kilometara svakodnevno je sa unukom na košarkaškom terenu. Javio nam se sa setom, jer da nije specifične situacije sada bi se obeležavao jubilej 45 godina kampa „Junior”, odnosno „Profesor Aleksandar Nikolić”.

- Zajedno sa Mikijem Pavićevićem i mnogim mladim trenerima učestvovao sam u stvaranju prvog košarkaškog kampa na našim prostorima. Bio je stacioniran u Dečjem odmaralištu „Golija” koja je tada nije imala košarkaške terene, da bi danas postala jedan od najboljih dečijih sportskih centara. Sa dve dvorane, zatvorenim bazenom, tri otvorena košarkaška terena... Prvih pet godina smo svu decu, a bilo ih je po 150 u smeni vodili u koloni, svako je sa loptom u ruci, koju nije smeo da spusti na zemlju, išao do terena koji su bili iznad Zdravstvenog stacionara Čigota – počeo je priču Bratislav Đorđević.

Pandemija je pobedila nadu da bi barem radom u jednoj smeni mogao da se održi kontinuitet i obeleži jubilej za ponos. Uz konstataciju da je tužno videti zaključanu Goliju, sa praznim salama i terenima. I tek po nekim klincem koji samostalno šutira na koš.

- Ovo je bilo mesto na kome su tokom jula i avgusta boravili skoro svi najbolji igrači iz Jugoslavije, kasnije i mnogih inostranih zemalja. Vladali su entuzijazam i drugarstvo. Stručni rad je bio na najvišem mogućem nivou, jer su u radu učestvovali najbolji srpski, jugoslovenski i svetski treneri. Svi su prolazili kompletnu tehniku i individualnu taktiku i dobijali instrukcije na čemu treba da rade sledeće godine.

U analizi košarkaških aktivnosti ovog leta Đorđević uz čestitke Milošu i Jovanu Teodosiću i Srđanu Stojanoviću, navodi primere sa Srebrnog jezera i iz Ivanjice, gde je sa manjim brojem učesnika održan kontinuitet.

I tu se vraćamo na početak, odnosno najnoviju ideju pokretača brojnih sjajnih akcija u našoj košarci. Đorđević nudi ideju kako pobediti koronu, bolje rečeno kako i sa svim preprekama unaprediti kvalitete talentovanih igrača.

- Nekad sam predlagao i organizovao, sada maštam o tome da se svi srpski treneri u svojim sredinama uključe u individualni rad makar sa jednim, idealno sa petoricom igrača. Imamo oko 2000 školovanih trenera koji bi tokom avgusta na otvorenim terenima, naravno uz sve mere koje preporučuju medicinski stručnjaci, mogli da okupe impozantan broj mladih košarkaša i unaprede njihove individualne kvalitete. Veličina košarkaškog terena omogućava i rad uz držanje propisane distance. Nadam se da moje maštanje nije daleko od moguće realizacije uz spremnost stručnjaka da žrtvuju višak slobodnog vremena povećanog zbog pandemije i nove modele rada uz primenu svih preventivnih mera. Okrenimo se, nadam se i da se to radi, individualizaciji sportskog treninga dok ne prođe ova pošast.

Na pitanje gde se izgubio nekadašnji elan i entuzijazam trenera da provode leta prenoseći znanje mlađim kolegama, kao i ovih da uče, Đorđević uz setu u glasu odgovara:

- Postali smo sebični, svako gleda sebe. Ranije smo umeli više da delimo sa drugima...