KORNER - Treneri potrošna roba

Piše: Zlatibor Repić

Savo Milošević, Simo Krunić i Branko Mirjačić. Imena su smenjenih ili trenera koji su podneli ostavke u prvih šest kola superligaškog karavana.

Šok terapija delovala je pozitivno na Partizan. Sa Aleksandrom Stanojevićem crno-beli su savladali Rad, mada Građevinari ne mogu da budu merilo napretka ekipe. Debi Zorana Njeguša na klupi Građevinara, samim tim, nije bio uspešan. Slavoljub Đorđević loše je prošao na debiju kao trener Radnika protiv Inđije na svom terenu.

Sigurno je da će promena glavnokomandujućih u stručnim štabovima biti bar još nekoliko do kraja sezone, možda i pre završetka jeseni. Običaj je, posebno kod nas, da se uvek prvo poseže za „trenerskom glavom”. Stručnjaci su odavno potrošna roba. Krivci su i čelnici klubova, jer uglavnom ne rade temeljno i trenere biraju bez ikakvih kriterijuma.

Negde do promena dolazi brže, negde kasnije. Kao što je teško očekivati da se na evropskoj sceni pojave novi Aleks Ferguson i Arsen Venger sa skoro trodecenijskim radom u velikim klubovima kakvi su Mančester junajted i Arsenal, tako ni na našoj sceni više neće biti Ljubiše Tumbakovića. Upravo Partizan na čijoj je klupi sadašnji selektor Srbije sedeo devet i po godina u dva mandata, sada če-šće nego drugi iz vrha našeg fudbala menja trenere.

Vladanu Milojeviću nisu bile dovoljne dve sezone u Ligi šampiona i jedna u Ligi Evrope, o čemu je Crvena zvezda predugo sanjala pre njegovog dolaska, nije se zadržao na Marakani duže od dve i po godine.

Fudbal se definitivno promenio. Postao je praktično svetski trend da klubovi nemaju strpljenja. Ulaganja u timove su ogromna i rezultati se traže brže nego ranije. Zbog toga ne vredi da žalimo kako je otišao kvalitetan stručnjak. Pravila najpopularnijeg sporta kao unosnog biznisa su takva. Uostalom, malo gde postoji sistem u kojem je trener glavna karika. Vodeću ulogu imaju igrači, pogotovo najskuplji, iz marketinških i mnogih drugih razloga.