LIČNI STAV: Srpski fudbal od bajke do farse

PIŠE: Milorad Bjelogrlić

Fudbal bi trebalo da donosi radost ljudima, a ne da ih baca u očaj. Najbolja definicija aktuelnog stanja u srpskom fudbalu. Nekada se ni u jednu srpsku kafanu nije moglo ući, a da se ne priča o fudbalu. On je uvek bio dominantna tema. Posle onog davnog rata se pričalo o Mitiću, Bobeku, Beari, zatim o Šekularcu, Galiću, Vasoviću, desetak godina kasnije o Džaji, Kuletu, Pižonu, Piksiju, Moci, pred ovaj poslednji rat o Deji, Pančevu, Prosinečkom, Mijatu…

Sada u kafanama dominiraju neke sumorne teme. O fudbalu više niko i ne priča. Došla neka teška vremena kada se fudbal većini muške populacije smučio i narod sve slabije odlazi na stadione. Tribine su trenutno prazne zbog virusa, ali i pre toga na većini utakmica broj gledalaca nije prelazio „magičnu” cifru od tri hiljade.

Ne zna se gde je gore stanje. Reprezentativne selekcije beleže loše rezultate, a budimo iskreni i vrlo slabo igraju. Ne bude nadu u bolje dane. U Partizanu je smenjen trener sa kojim su do pre dva meseca obećavali blistavu budućnost. Na red je došla i Crvena zvezda. „Crveno-beli” su se oprostili od učešća u Ligi šampiona u kojoj su igrali minule dve godine.

Poraz posle izvođenja penala se može podvesti pod čuvenu floskulu da „crveno-beli” nisu imali sreće, ali… Jasno da sreća nije odlučivala. Jednostavno Crvena zvezda nema ni igru, ni ideju, ni uigranu kombinaciju, a ni kvalitetan tim. Pošteno govoreći i protiv prethodnog rivala, šampiona Albanije, naš predstavnik je imao mnogo sreće.

Svima je apsolutno jasno da srpski fudbal po infrastrukturi, materijalnim sredstvima, tradiciji daleko zaostaje za Zapadom, ali Srbi su “majstori” da vlastiti položaj učine još težim. Postali su ekskluzivci u donošenju nerazumnih odluka. Slavoljub Muslin je odveo Srbiju na Svetsko prvenstvo u Rusiju, pa je na volšeban način smenjen bez suvislog objašnjenja. Vladan Milojević je na ubedljiv način osvajao domaće titule sa Crvenom zvezdom, dva puta uzastopno se plasirao u Ligu šampiona i na kraju je otišao. Zašto, to je i danas nepoznanica.

Priča čelnih ljudi u srpskom fudbalu je prvo bajka, onda roman, zatim drama, potom tragedija i na kraju farsa. Čuveni nemački filozof Hegel je ovako pisao o nekim ljudima iz drugih oblasti života, ali idealna misao i za stanje u srpskom fudbalu.