Ivana Španović je proteklih godina ispisala mnoge stranice atletske i uopšte sportske istorije ne samo u Srbiji, ali daleko od toga da je stavila tačku. Preciznije, danas kreće s pripremama za sezonu u kojoj bi mogla da dosegne najveće visine blistave karijere.
O tome razgovaramo s njenim trenerom Goranom Obradovićem.
- Naravno da su nam u prvom planu Olimpijske igre u Tokiju i zlatna medalja – odmah pravo u centar udara najtrofejniji stručnjak naše kraljice sportova.
Tema se sama nametnula pa hajde da se prisetimo prethodnih njenih učešća na najvećem od svih takmičenja?
- Biće to njene četvrte Igre. Debitovala je kao juniorka u Pekingu. Bila je to nagrada za svetsko zlato u toj kategoriji osvojeno u Bidgošću. Veliko iskustvo za nju.
Iskoristila ga je već 2012. u Londonu?
- Tako je, našla se u finalu posle nekoliko „tektonskih“ sezona u tom njenom mlađe seniorskom periodu. To je bila jedna od prekretnica njene karijere. Pre svega Svetsko prvenstvo u Moskvi 2013, ali i britanska prestonica, naravno u pozitivnom smislu.
Zadržimo se na olimpijskom zaletištu – dakle sledi Rio 2016?
- Ostaće upamćeno kao drugo po kvalitetu u istoriji olimpizma u ženskom skoku udalj. Pobedila je Amerikanka Tijana Bartoleta sa 7,17. Druga je bila njena zemljakinja Britni Ris sa 7,15. Ivana je osvojila bronzanu medalju sa 7,08.
Kada je bilo jače?
- Samo 1988. u Seulu. Tada je trijumfovala Amerikanka Džeki Džojner Kersi sa 7,40, ispred Istočne Nemice Hajke Dreksler 7,22 i sovjetske prestonice Galine Čistjakove sa 7,11. Nikada nije održano jače takmičenje u ženskom skoku udalj nego tada u Južnoj Koreji. Nijedno prvenstvo sveta nije bilo jače.
Dakle, na drugom po kvalitetu olimpijskom takmičenju u ovoj disciplini Ivana je osvojila medalju?
- Tako je i to prvu za Srbiju u atletici kod dama. I treću ukupno. Pre nje su samo Ivan Gubijan u bacanju kladiva 1948. i Franjo Mihalić u maratonu 1956. bili srebrni. Čekalo se kod nas tačno 60 godina do novog pobedničkog postolja u najvažnijem olimpijskom sportu.
Ipak ste bez osmeha otišli sa stadiona?
- Dobro vas pamćenje služi. Očekivali smo više. Možda je i bolje što je tako, ostali smo gladni medalja. Vratićemo osmeh u Tokiju.
Put do tamo ima, verovatno, svoje stanice?
- Naravno, ali nisu odmorišta nego odskočne daske do prestonice Japana.
Koje?
- Prva je Prvenstvo Evrope od 5. do 7. marta u poljskom gradu Torunu. Nameravamo da osvojimo četvrtu uzastopnu zlatnu medalju. U skoku udalj u dvorani to nikome nije uspelo od devojaka, a malo je onih koji su u bilo kojoj disciplini ovo ostvarili. Biće nam to prva kontrola za Zemlju izlazećeg sunca.
Prvenstvo Evrope kao kontrola, da nije pretenciozno?
- Da, baš tako. Nije nadmeno, na ovo nadmetanje u 2021. tako gledamo. Nije bilo isto 2017. u Beogradu, pred svojom publikom, ali sada jeste. Prioritet je da ostane zdrava, kako bi mogla da trenira kako treba. Onda ne brinemo.
A ostale kontrole?
- Pisali ste da neće braniti zlatnu medalju na Prvenstvu sveta u Nankingu. Mnogi su tu informaciju preuzeli od „Žurnala“ i stavili u prvi plan, a ne Ivanin oporavak posle loma metatarzalne kosti desnog stopala i početak treninga. Zaista mi nije jasan takav stav, žudnja za senzacijom koje nema, ali da sada o tome ne raspravljamo. Dakle, trebalo je da takmičenje u Kini bude ove godine od 13. do 15. marta. U Vuhanu, koji je komšiluk, za prilike ove ogromne zemlje, udaljen samo 300 kilometara, izbila je epidemija, a potom svetska pandemija smrtonosnog koronavirusa. Bilo je to prvo veliko planetarno sportsko takmičenje odloženo za neki drugi datum. Pomereno je za period od 19. do 21. marta 2021. Nimalo nam ne odgovara da se cimamo na dve strane sveta u tako kratkom roku. Zatim, suviše se novi datum približava sezoni na otvorenim borilištima. I u krajnjem slučaju – Ivana ima zlatnu medalju s tog takmičenja, pa ne treba umanjiti šanse za onu s Olimpijskih igara u Tokiju.
Na koja takmičenja na otvorenom računate pre Japana?
- Proći ćemo kroz sve Dijamantske lige.
Rekoste da je prioritet da ostane zdrava. Ivana je imala problema s povredama, zbog kojih će od 1. septembra prošle 2019. do februara 2021. i prvih mitinga ostvariti samo jedno takmičenje?
- Tako je i na njemu je postigla daljinu od 6,80 metara. Peti rezultat u 2020. godini na svetskim tablicama. Ovo više nego dovoljno govori o njenoj sportskoj zrelosti, kvalitetu tehnike, mogućnosti da se pripremi u relativno kratkom roku za najveće daljine. Da nije bilo te besmislene epizode u njenom dvorištu, kada je naskočila na pločicu, koja se prepolovima, a Ivana iskrenula zglob i slomila petu u nizu metatarzalnu kost, sada bismo pričali o njenim daljinama od sedam metara u 2020. Ali ni ovako je nije ništa udaljilo od olimpijkog zlata. Povreda je bila na desnoj nozi, što je bitno, jer nije odrazna. Doktor Jovan Đurović je posle jučerašnjeg pregleda rekao da je sve sraslo na najbolji mogući način. Nismo nigde žurili, ostavili smo da se oporavi prirodno, kako bi i taj deo tela mogao da bude podvrgnut maksimalnim naporima na putu do Tokija.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
