ISTORIJSKI UGAO - Derbi je deo svih nas

Piše: Svetozar Čiča

Srbiju je, ponovo, zahvatila fudbalska groznica, posle sjajne igre reprezentacije u Oslu i pobede nad Norveškom od 2:1 i dobre igre u Istanbulu i 2:2 sa Turskom. Svi smo u iščekivanju 12. novembra, nadajući se pobedi nad Škotskom u Beogradu i konačnom odlasku na Evropsko prvenstvo.

Pred nama je i 163. večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde i svi smo u iščekivanju kad će stasiti sudija iz Lovćenca, Novak Simović, sa svojim pomoćnicima izvesti timove na centar i dunuti u pištaljku, označavajući početak srpske fudbalske svetkovine. Navijači oba kluba otvoreno žale što, zbog pošasti koronavirusa, ne mogu biti, neposredni svedoci. Zato će, više od pola Srbije, biti uz TV ekrane, očekujući pobedu svojih ljubimaca.

Gledajući kroz istoriju dosadašnjih derbija, svaki je, na svoj način, bio poseban, pun emocija i originalnih strasti. Mnoge knjige su o njemu napisane i milioni i milioni novinskih tekstova, koji nikad ne žute i ne iščezavaju iz naših sećanja. Često se događalo, da ne pobedi onaj klub koji je favorit na papiru, već onaj koji je inspirativniji tog dana.

Na dan derbija se prekidao svaki drugi život, dok se on ne završi. Velikani glumišta Mija i Čkalja su otkazivali predstave i oblačili dresove Partizana i Crvene zvezde. Pesnici Ljubivoje Ršumović i Duško Radović su dopunjavali već napisano i opevano. Posle utakmice su Rajko i Bobek, Šeki i Vaske, iako na terenu veliki rivali, viđani kako zajedno šetaju čuvenim korzom na Terazijama.

Međusobno su se hvalili Moca i Džaja. I to nije sve. Sve je sažeto u gestu Miodraga Živaljevića, koji je u jednom derbiju, kao igrač Partizana, za vreme utakmice, aplauzom ispratio jednu fudbalsku piruetu Dragana Džajića.

U bibliotekama se i sada može naći podatak da se, na sličan način, jedan veliki pesnik Jovan Jovanović Zmaj, divio pesmama svog kolege Branka Radičevića. Tako da Živaljević, opčinjen driblingom Džajića, nije unizio sebe, već podigao nivo važnosti derbija, kao i Zmaj važnosti pesništva. A derbi je pesma, koju, su s vremena, na vreme i u novije vreme, neki, misleći da su vlasnici derbija, počeli da kvare.

U upravama oba kluba ne stoluju bezgrešnici i apostoli. Mnogi, i ovih dana, mnogo jako viču, po raznoraznim portalima ili svojim sajtovima, misleći da će se što dalje čuti, ne bi li pridobili pažnju, kreirajući ambijent svojih potreba. Nije sporno, da ponekad i nisu u pravu, ali je i problem što vreme, vrlo često, mere samo od sebe.

Šta će biti dole na terenu, u samoj igri velika je zagonetka. Oba tima su u nastajanju i traženju prave forme, igraju toplo-hladno, pre svega, zbog velikog tranzita igrača, a ništa se ne može preko noći i po želji ostrašćenih. Neka to bude derbi strasti i prestiža, ali i viteštva, jer derbi je deo svih nas. Budimo ljudi, igrajmo samo fudbal. Onda ćemo, uz dodatne pozitvne emocije, lakše pobediti i Škotsku.