PIŠE: ZORAN STOJADINOVIĆ
Davno je bilo – ali, ne može da se zaboravi.
Proleće 1990…
Pozvah telefonom smenjenog trenera Partizana Ivana Golca zbog reakcije na tvrdnju jednog od fudbalera da crno-beli nemaju snage jer su nedovoljno trenirali i ostah zbunjen kao iz katapulta ispaljenim rafalom reči:
“Uopšte se ne uzbuđujem šta priča taj intelektualno impotentni bednik, produkt lopovluka uprave, jer je upravo on oličenje…
Zapitah se – zar je moguće da trener tako definiše igrača i zamolih da ponovi još jednom, kako bih tačno zapisao definiciju…
Proleće 1992…
Ivica Osim – dva dana posle prijateljske utakmice i poraza od Holandije u Ajndhovenu (2:0) izgovorio je rečenicu koju u tom trenutku nisam želeo da prihvatim kao stoprocentno tačnu:
- Igrači su najkvarljivija roba! Nema kvarljivije…
Uzalud je objašnjavao, verovao sam dugo da nije tako...
A onda su događaji dokazali teoreme...
Na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, posle poraza od Holandije ljut na selektora Petkovića što je sedeo na klupi, Koroman je sam prišao novinarima i rekao da smo morali da igramo ofanzivnije, a posle poraza od Argentine (0:6) i bruke u kojoj je učestvovao od starta utakmice – preskočio je zaštitnu ogradu u miks zoni i zajedno s Ljubojom pobegao od izveštača... Ljuboja je dva dana kasnije pobegao i iz reprezentacije!
Na istom šampionatu u meču za prestiž sa Obalom Slonovače (2:3 -2:1), nezadovoljan što je uveden u igru na poziciju levog beka umesto teško povređenog Mladena Krstajića u 13. minutu, Albert Nađ dobio je u dva žuta kartona za 32 minuta provedenih na terenu - stekao se utisak namerno i ostavio „drugove“ na cedilu da se brojčano slabiji bore s Keitom i društvom...
... Bilo je još „uvređenih i povređenih“ zbog kojih je naša reprezentacija beležila neuspehe, ali, od trenutka kad je Siniša Mihajlović igranje za državni tim uslovio pevanjem himne nekako smo i mi novinari počeli da shvatamo suštinsku razliku između klupskih i reprezentativnih utakmica u kojima nam je patriotizam svima na prvom mestu, što podrazumeva da se reprezentativac za dres s državnim ili grbom saveza, bori žarom kakav upravo samo igranje za otadžbinu donosi...
Lično verovah da je tako sve dok posle nekoliko godina sasvim slučajno ne saznah da je Siniša Mihajlović tužio FSS jer italijanskim poreskim vlastima nije platio sedamdesetak hiljada evra za porez toj zemlji dok je reprezentativce Srbije terao da pevaju himnu... Setih se i da je ostavio voljenog Toleta i reprezentaciju čim je stigao poziv iz Italije da preuzme Sampdoriju...
... A onda je Banetu skinuta traka! I to je predstavljalo „smak sveta“ kao da se s trakom rodio, ili je jednom za svagda prišivena na njegov dres... Sa Ivanovićeve ruke prešla je na ruku Kolarova, njegovog najboljeg reprezentativnog druga... Usledila je transformacija ličnosti: „dobri Bane“ postao je za srpske novinare namrgođeni Kolarov, „zli Koki“ – transformisao se u vođu za primer...
Svi su to primetili... I kad se pre pola godine pojavila ideja da se Ivanović vrati u reprezentaciju, sumnjamo da je Kolarov znao da je upravo selektor Ljubiša Tumbaković odustao od toga zbog netrpeljivosti između nekadašnjih nerazdvojnih drugara... Nije želeo da izgubi Kolarova. Verovao je i on „pravog vođu – kapitena“...
Zabluda je trajala do četvrtka, do 17,15 i šokantnog saznanja samo tri i po sata pre utakmice decenije, da Aleksandar Kolarov ne može, ne sme ili neće – svejedno, da igra protiv Škotske!
Toliko je bio pogođen telefonskim pozivom iz Italije da svom treneru Konteu nije mogao da kaže „MORAM“. U 36. godini birajući između povremenog igranja u Interu i uvođenja reprezentacije u istorijsku bitku – izabrao je da pobegne s fudbalskog ratišta sa Škotima...
Samo tri sata pre početka utakmice primorao je selektora koji se u njega kleo – da tumba tim... A onda mu u 119. minutu „lupio još jedan šamar“: odbio je da uđe u igru da bi šutirao jedanaesterac!
Toliko o patriotizmu...
KOLAROV PLANIRAN DA POČNE UTAKMICU
Aleksandar Kolarov je na pripreme reprezentacije Srbije stigao nedovoljno oporavljen posle povrede. Na svim treninzima radio je međutim što i ostali igrači, zato je selektor Tumbaković bio ubeđen da će kapiten moći da igra.
A onda je u 17,15 usledio šok: direktor reprezentacije Vladimir Matijašević saopštio je selektoru Ljubiši Tumbakoviću da je Antonio Konte zabranio Aleksandru Kolarovu da igra za Srbiju protiv Škotske jer se na snimku vidi tačka na mišiću koji je bio povređen.
Još neverovatnije je saznanje da kapiten Srbije nijednog trenutka nije bio u dilemi šta treba da uradi!? Čak ni da pokuša ponovo da pozove Kontea i objasni da može da igra...
Najneverovatnije je međutim da sam nije saopštio selektoru svoju i Konteovu odluku, nego je to prepustio direktoru Matijaševiću...
TADIĆEV TELEFONSKI POZIV BIVŠEM KAPITENU
U odsustvu Aleksandra Kolarova kapitensku traku na utakmici sa Škotskom i u nedelju u Budimpešti nosio je Dušan Tadić. Između te dve utakmice pozvao je telefonom Kolarova...
- Kapitene, ostavio si nas! - rekao je navodno između ostalog Tadić - Kolarovu koji se vratio u Italiju posle utakmice sa Škotskom...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
