Saša Pavlović, sada član UO: Uvek verujem u bolje sutra, a posebno u naš Partizan!

Kao igrač je tu na sred terena doživeo jedan od najtežih poraza u istoriji Partizana. Ako ne i najteži!

Pogledom pratio kako se lopta iz ruku Nolana Smita odbija od oburča, pre nego što je uz zvuk sirene završila u njemu. Gledao je bez šanse da to promeni.

Iako je prethodno doveo svoj tim u poziciju da slavi protiv Cedevite, u tom polufinalu fajnal-fora ABA lige, proleća 2014, u Beogradu. Nije bilo dovoljno.

Možda zato Aleksandar Pavlović trenutnu situaciju kluba, za koji je i dalje aktivno vezan, član je Upravnog odobra, ne posmatra tragično. Niti strahuje. 

– Uvek verujem u bolje sutra, a posebno u naš Partizan. Ova kriza kroz koju prolazimo je trenutna. Ići će to ka boljem. Verujem i u ekipu i u klub. Nadam se naravno najboljem – rekao je Pavlović za klupsku televiziju, nedugo pošto je završen sastanak Upravnog odbora.

Osvrnuo se i na godinu čije poslednje dane brojimo. Naravno, iz ugla Partizana.

– Prošla sezona je počela isto sporo, sa nekoliko neočekivanih poraza. Ali, ekipa se brzo vratila u formu, došla i do nekog željenog cilja, što je bila dobra pozicija i u Evrokupu, i u ABA ligi.

Onda je došlo do prekida i sve se promenilo...

– Desila se korona. Iz nje smo ušli u novu sezonu koja je jako teška. Uopšte ne znam kako su se igrači pripremali za ovu sezonu, kako su uopšte uspeli da dođu donekle spremni, ne znajući da li će uopšte da počne, kako će da se igra, da li će biti garantovani ili negarantovani ugovori. I samim tim je teško i počela.

Opet, optimistični tonovi...

– Pokazuju se neki trzaji. Postoji nada da će to da ide ka boljem. Ali, u svakom slučaju nije nikome lako. Treba ostati pozitivan i razmišljati samo o tome što se trenutno dešava. Nadam se da će korona brzo da prođe i da će naš Partizan da se vrati na stare staze. U tom pravcu idemo. Ciljevi su opet visoki. Guramo ka tome.

Priču je zatim proširio na golbalni nivo. I kako mu sve deluje, upitan je. Iskreno je uzvratio:

– Užasno! I to ne samo gledajući Partizan, već sada gledam celu situaciju. Čovek nema nikakav osećaj ni kad preko TV gleda, jer se ne vidi publika, a košarka je bez publike ništa. A naravno to najviše utiče očigledno na naš Partizan.

I to je više puta ponovljeno.

– Naš šesti igrač nije tu i mogu samo da zamislim kako je igračima na terenu. Na koji način oni traže motivaciju da igraju svaku drugu-treću večer, pored svih tih teških putovanja, pa konstantnog testiranja. Mogu da zamislim samo.

Potpuno iskreno je priznao:

– Ja da sam u takvoj situaciji, ne znam šta bih radio. Verovatno bih napravio pauzu ove sezone.

Ponovio je...

– Znam koliko je i inače teško, i kakav je pritisak, kad sve normalno funkcioniše i kad je sve kako bi trebalo da bude. A mogu misliti kako je sada. Tačnije, mogu samo da nagađam. Ono koliko vidim, teško se i motivisati. I potpuno razumem igrače. I naše, kao i sve ostale koji se trenutno bave sportom. Svaka čast na tome što rade. Ja jednostavno mislim da ne bih mogao – rekao je Pavlović.

I evropska košarka trpi dosta zbog pandemije. Čak i najviši nivo.

– Evroligu skoro pa i ne gledam. Ali, kad prođem preko neke utakmice, deluje tužno, jer nema publike. Vidi se i da je motivacija igrača mnogo manja. Potpuno je uništila sve korona.