Kako su crno-beli „grebali“ u Rusiji

Mogao je Partizan mnogo toga da reši u Krasnodaru. Da je pobedio! Praktično bi otpisao Lokomotivu iz dalje trke. Verovatno bi se sa Trentom borio za drugu poziciju. U tom duelu ima dobru startnu poziciju.

Ali...

Valjak ove sezone voli da ide težim putem.

Nije iskoristio tu, skoro pa idealnu priliku za brejk u Krasndaru, kakva se ne dešava često. Jer - Lokomotiva ovog puta nije bila kompletna, igrači koje je potpisala tek će se priključiti, u lošem je ritmu, prethodno je izgubila dva meča. U jednom bila potpuno nadigrana. I to od rivala koga je Partizan pobedio skoro 30 razlike. 

Baš takvu priliku Partizan nije uspeo da iskoristi. Kao što prethodno nije iskoristio ni poraze konkurenata u borbi za plej-of u ABA ligi. Pa je tako posle poraza Mornara od Budućnosti, u narednom kolu doživeo debakl protiv Krke u Novom Mestu.

Ili kada je u istoj večeri kada se Budućnost saplela u Splitu, potpuno podbacio u Čačku. A onda i protiv podgoričkog tima, već u sledećem kolu...

Teži put su crno-beli „izabrali“ i na samom meču u Krasnodaru. Posle dosta solidnog početka, stali su i dozvolili Lokomotivi da uspostavi ritam.

Onda su – kao što je posle utakmice rekao i Saša Filipovski – u trećem periodu konačno počeli da igraju onako kao što su se dogovorili.

Timski u odbrani, pametno i strljivo, pre svega, disciplinovano u napadu. I trojke su počele da ulaze. Prednost domaćina da se topi. Sve dok Partizan nije i poveo.

I baš kada se činilo da su crno-beli uhvatili ritam, neiznuđenim greškama vratili su sebe ne jedan, već nekoliko koraka u nazad.

Posle čega više povratka nije bilo.

Jedan od onih koji je u tom trećem periodu učinio da Partizan počne da izgleda kadar da dođe do brejka protiv ne tako moćne Lokomotive, bio je i Markus Pejdž. Konačno je dobio i neke lopte, pogodio par trojki... Zajedno sa Novicom Veličkovićem i Ognjenom Jaramazom, doprineo i vidljivoj promeni energije na terenu.

U tim trenucima zaista se činilo da Partizan može. Čak i da će uspeti da prelomi...

Zato je posle svega, levoruki šuter, procedio:

- Težak poraz!

Analizu je počeo od onoga što je bilo dobro u igri Partizana na utakmici u Krasnodaru.

- Uradili smo dosta toga dobro – naglasio je Pejdž.

Naprimer...

- Skok je bio izjednačen. Kraford nam je naneo mnogo štete u prvom poluvremenu, ali smo u drugom uspeli da ga zaustavimo. U trećem periodu smo uspeli i da izjednačimo.

I tu dolazimo do prvog „ali“, na koje je Partizan kroz ovu sezonu javnost navikao.

- Lokomotiva je sa brzih 5:0 završila treću četvrtinu. A to nas je baš zabolelo – priznao je Pejdž.

Dodaćemo i da je domaćin na način kako je završio treću, počeo i četvrtu četvrtinu. Precizno – serijom 6:0. Ukupno 11:0. Partizan više od tri minuta nije poentirao na početku poslednjeg kvartala. A to je povratak učinilo skoro pa nemogućim. I pored toga, na krilima kapitena Novice Veličkovića, koji je u tim trenucima vezao dve trojke, ali je sve vreme vukao tim na svojim leđima, crno-beli su uspeli da spuste na pet poena.

- Morali smo da grebemo da bi smo se vratili. To smo i uradili – dodao je Pejdž.

Na to njihovo „grebanje“, Jevgenij Pašutin je uzvratio tajm-autom, a njegov tim sa pet brzih poena vratio utakmicu u prešašnje stanje. Jer – a to je i Pejdž primetio – Lokomotiva je češće poentirala u serijama. Zato je i slavila.

- Te serije od dva ili tri minuta u drugom poluvremenu su napravile razliku.

I još nešto...

- Momci iz Lokomotive su pogodili neke šuteve na koje nismo mogli da uzvratimo – zaključio je Pejdž.

Iako bi bilo mnogo lakše da je Partizan pobedio, činjenica je da i dalje drži sudbinu u svojim rukama. Pre pauze zbog nacionalnih kupova i FIBA prozora, igra se još jedno kolo Evrokupa. U njemu će Partizan ugostiti Lokomotivu Kubanj. U utakmici koju će morati da dobije.

Zatim će - početkom marta - igrati u Trentu, a Top 16 završiti na svom terenu, protiv Metropolitana.

Pobede u Hali sportova „Ranko Žeravica“ postavljaju se kao imperativ. Ostali rezultati reći će koliko će biti važno doći i do brejka u Trentu. Osim što je, naravno, uvek bolje pobediti.

Naravno, za sve ovo postoji ozbiljan preduslov – Partizan mora da dođe do neke konstante u igri. Za početak!

U Krasnodaru se video nekakav pomak u odnosu na meč protiv Metropolitana, sedam dana ranije u Parizu, ali je i dalje to daleko od – recimo – igre protiv Trenta na početku Top 16 faze.

Crno-beli više ne smeju da imaju toliko padova, niti da pokazuju toliko različitih lica. Ne samo u odnosu na dva protivnika, već i u istoj utakmici – kao što je bilo recimo protiv Lokomotive.

Tek tada će moći da „napada“ najviše domete i priča o trofejima. Koji i dalje jesu obaveza Partizana.