Đorđe Balašević (1953 – 2021.) preminuo je danas u Novom Sadu. Umetnik čije pesme su obeležile prethodnih pola veka na ovdašnjim prostorima i koje će se sasvim sigurno pevati još decenijama, nije uspeo da se izbori sa zlohudom upalom pluća izazvanoj koronavirusom.
Ne lomite mi bagrenje, Vasa Ladački, Protina kći, Jesen stiže dunjo moja, Samo da rata ne bude, Devojka sa čardaš nogama, Neki novi klinci, Bogojavljenska noć, Boža pub, Priča o jednom petlu, Prva ljubav, Računajte na nas, Olivera,..., samo su neke od pesama koje će nas uvek sećati na Đoleta Balaševića.
Đoleta, koji je bio vrlo talentovan i za fudbal. Igrao je u reprezentaciji škole gde su ga primetili ljudi iz novosadskog zonaša Železničara, gde je sa nepunih 16 godina došao do prvog tima i postao najbolji strelac. To mu je bila najbolja preporuka za dolazak u podmladak Vojvodine, gde ga trener nije video kao špica, što je Balaševića demotivisalo, odvelo na klupu, potom navelo da preskače treninge i nastavi da igra samo za svoju dušu za školu i sa prijateljima. I posle rastanka ostao je strastveni navijač Vojvodine, a fudbalskoj karijeri posvetio je i pesmu „Drago mi je zbog mog starog”.
Manje je poznato da je svojevremeno napisao i pesmu o košarci posvećenu čuvenoj generaciji Kićanovića, Dalipagića, Slavnića...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
