Marko Luković: Iz prozora na viši nivo

Odličnim partijama u redovima Splita Marko Luković, krilni centar iz čuvene košarkaške porodice izborio se da u 28 godini debituje u seniorskoj reprezentaciji.

– Iskreno, mnogo mi znači. Baš sam bio srećan kad sam dobio poziv, pamtiću ovaj prozor celog života. Osim lepe uspomene, bilo je ovo i sjajno iskustvo, potrudiću se da ne bude i poslednje.  Težim putem, kroz manje klubove sam došao do reprezentacije. Iz petnih žila se borio da skrenem pažnju. Eto možda me je sad, bog nagradio za trud – kaže Marko Luković.

Uroš niže dobre partije u Mornaru, Marko je najkorisniji košarkaš nekadašnjeg evropskog šampiona... Na pitanje da li su uspeli da ispune roditeljski san i prestignu oca, Marko u šali odgovara:

– U jednom elementu sam ga svakako nadmašio. Kad je debitovao u reprezentaciji što se kaže „samo se upisao u strelce”.

O tome koliko su Uroš i on morali da idu težim putem zbog slavnog prezimena, Marko ne želi da priča.

Da su se kockice složile u pravom trenutku i da je posle juniorskog staža karijeru nastavio u jednom od večitih rivala (što bi za dete rođeno i stasalo u Beogradu bilo i logično) verovatno bi daleko ranije igrao u reprezentaciji i ko zna šta još...

– Mnogo mi je značio prozor, podstrek mi je da radim još bolje, da se još više trudim i da opet probam da odem na viši nivo – Markove reči bile su uvertira u retrospektivu karijere.

Zanimljivo je da je posle Trijera, MZT-a i Krke poslednjih pet sezona igrao u gradovima na moru – Mursija, Le Portel, Manresa, Koper i sada Split. Ključ izbora, naravno, nije bio geografski, već...

– Uvek sam težio da odem na veći nivo i trudio se da budem među najboljim strelcima. Konstantno sam želeo da idem na bolje. U jednom trenutku sam došao do Španije, najkvalitetnije lige u Evropi, ali sam imao peh. Polomio sam šaku u Manresi, imao operaciju, ugrađen mi je šraf. Da sam imao malo sreće možda bi mi karijera išla drugačijim putem. Vratio sam se u ABA ligu, ali nisam ni jednog trenutka odustajao, želja za dokazivanjem se nije smanjila.

Posle šampionske generacije u kojoj su bili Savić, Sretenović, Pavićević nije bilo uobičajeno da boje žutih brane igrači iz Srbije. Đoković je probio led, za njim je stigao i Luković.

– Ima naših igrača, bili su Kuridža i Ljubičić u Ciboni, Marinković, Fundić i sada Bursać u Zadru... Split je stvarno lep grad, lepo su me prihvatili.

Za vreme Lukovićevog boravka u Gruziji, Splićani su umesto Skelina na klupu postavili Mileta Karakaša, mladog trenera koji je bio prvak Evrope sa juniorskom reprezentacijom. To nije jedina izmena u poslednjih mesec dana...

– Došli su Ukić, Babić i Marić, momci koji su rođeni u Splitu, težilo se da se pojačanja traže među onima koji su potekli u klubu.

Sa njima ni osvajanje trofeja neće biti nemoguća misija.

– U hrvatskoj ligi izdvaja se četiri, pet dobrih ekipa. Ostale su na nivou naših KLS ligaša. Verujem da ćemo ući u finale, a u njemu je sve moguće.

Jednako, ako ne i važnija je trka za izbegavanje 13. mesta na Jadranu.

– Ključni je uvek prvi sledeći, tako treba pristupati. A prvi izazov je Cibona, gostujemo u Zagrebu. Takođe, od mečeva gde ne igramo sa ekipama koje se bore za plej-of imamo Krku na strani i Borac kod kuće. Pobeda nad Cibonom donela bi nam dozu mirnoće za nastavak.

Kad smo već kod AVA lige, upitali smo ga za domete ekipe njegovog rođenog brata u završnici sezone.

– Urošev Mornar je sigurno jedna od najkvalitetnijih ekipa ABA lige. Između Zvezde, Budućnosti, Cedevite i njih, nema ogromne razlike, u pitanju su nijanse. Mada i Igokea se ozbiljno uključila u trku za ta četiri mesta. Barani trenutno imaju problema sa povredama, ali kad su svi na okupu imaju kvalitet da dođi i do finala – zaključio je Marko Luković, najbolji strelac Splićana.