Nemeš: Sanjam najlepše snove

Mate Nemeš (do 67kg) osvojio je zlatnu medalju na šampionatu Evrope u Varšavi i jutro posle fenomenalnog uspeha, dočekao je sa zadovoljstvom i srećom.

- Sad mi je lakše, prenoćilo je, a oka nisam sklopio. Jednostavno, nisam mogao da dođem sebi. Kroz glavu su mi protutnjale godine dosadašnje karijere, napori, potoci znoja i suza. Svega je bilo, a kad se dobro radi i veruje u to, mora da dođe i rezultat. Znate šta, jedva čekam da dođem do kuće, da zagrlim ćerkicu Miu i suprugu Vivien - juče, pred povratak u Srbiju, počeo je razgovor sa šampionom Starog kontinenta.

Kome je medalja namenjena?

- To ne treba ni da pitate, moja ćerkica Mia je moje zlato i njoj poklanjam zlatnu medalju. Rodila se februara prošle godine, kad sam bio na EP u Rimu, malo kasnimo, ali je ovo njen rođendanski poklon.

Posle priprema u Bugarskoj i turnira u Plovdivu niste otišli kuću u Sentu, već ste sa Zurom Datunašvilijem nastavili da trenirate u Zrenjaninu?

- Zato smo prvaci Evrope, šalim se - nasmejao se Mate. - Imali smo tri dana odmora do priprema u Zrenjaninu i nisam želeo da prekidam ritam rada. Sa Zurom sam trenirao dok nam se ostali iz ekipe nisu pridružili. Tehnologija je otišla visoko, sa suprugom i ćerkicom gledao sam se nekoliko puta tokom dana. Sadašnji trenutak je najvažniji, veoma sam zadovoljan i ne mogu da to rečima iskažem.

Na redu su Olimpijske igre, na SP u Kazahstanu (2019) izborili ste normu i osvojili bronzanu medalju?

- Evropsko prvenstvo u Varšavi je u ciklusu za Igre u Tokiju. Olimpijada je vrh za sve sportiste. Sada sanjam najlepše snove, daj Bože da se ostvare, da ovo što sam uradio u Varšavi, ponovim u Tokiju. Znam da će da bude teško, ali nadu nikad niko ne može da mi oduzme. Ne plašim se nikoga i uvek sam spreman da pružim najviše što mogu, da dam sve za pobedu.

Još i da vaš brat Viktor izbori vizu za Igre?

- Blizanci smo i živimo za to da budemo zajedno na Olimpijadi. Jedva čekam da se sretnemo, da mu pomognem i sad živim za njegove olimpijske kvalifikacije. Preostalo je malo vremena, uvek smo jedan drugome podrška i sve što razmenimo između sebe, znači mnogo i jednom i drugom. Verujem da će ući u finale kvalifikacija i da ćemo zajedno u Japan.

Legendarni Davor Štefanek je olimpijski pobednik u kategoriji do 67 kg, koliko su vam značili treninzi sa najtrofejnijim srpskim rvačem?

- Puno su značili, bili od neprocenjive koristi. Kad sam imao 15 godina dosta sam poprimio od Kristiana Frisa. Sa njim sam sparingovao, a on je već bio stalni reprezentativac i treći na svetu. Kad sam ušao u izabrani tim, radio sam sa Davorom i od njega mnogo, baš mnogo naučio. Moram da kažem da niko nije isti, da od najboljih uvek treba da uzmeš ono što je najbolje, a ja sam uvek radio sa asovima. Od Davora bih voleo da nasledim agresivnost u borbi. On uvek ide napred i kidiše na protivnika, to uveliko primenjujem. Bio sam mu uvek podrška, kao i on meni. U našoj reprezentaciji atmosfera je iznad svega, ne mogu da to opišem, svi smo u timu i svako od nas želi uspeh drugu iz ekipe. Neverovatnu podršku sam video i osetio u Varšavi. Hvala mojim dragim saborcima.

Koliko je značajan trener Stojan Dobrev u vašoj karijeri?

- Uhh, mnogo, mnogo je značajan. Veliki je znalac, ume da pripremi rvača, zna da odredi taktiku. Sve što mi je rekao sada u Varšavi, pre toga na SP u Kazahstanu, sve se obistinilo. Uz njega, Sretu Damnjanovića, Voju Trajkovića, mnogo je lakše savladati sve ono što nas okružuje na teškim pripremama i velikim takmičenjima.

Od 2013. član ste Proletera. I vi i Viktor ste davno rekli da vam je najbolji potez bio prelazak iz Sente u redove šampiona sa Begeja?

- To ću uvek da ponovim, Viktor takođe. Uslovi u Proleteru su odlični, najbolje je organizovan klub, najbolji su uslovi i svaki dogovor se ispoštuje. Znate, tamo gde je reč važnija od bilo kakvog papira, mora da bude dobro. Najbolji smo klub u Srbiji i biće tako i u narednom periodu.

Posle SP u Parizu 2017. godine, vaš brat Viktor je u razgovoru za Žurnal rekao da su ga i pre osvajanja planetarne titule zvali da postane član mađarskog tima. Zvali su i vas?

-Jesu, zvali su i njega i mene, to nije tajna. Bio sam prisutan kad vam je Viktor pričao na tu temu. Da se razumemo, mi pričamo mađarskim jezikom, ali živimo u Srbiji, ona je naša zemlja, naša otadžbina i uvek ćemo se boriti i nastupati za Srbiju. Tu dilema ne postoji, za Srbiju uvek i do kraja - jasan je bio evropski šampion Mate Nemeš.