Direktor stadiona „Karađorđe” i koordinator za administrativne poslove u Vojvodini, svojedobno sudija internacionalne reference prve kategorije, tugaljivo je započeo uvodni monolog:
- Ne mogu... ne mogu, već satima da proniknem u glavu gospodina Lalatovića, pronađem opravdanje za izrečenu neistinu. Stoga, ne bih želeo da polemišemo putem medija, ništa pozitivno ne bi donelo obojici. Klubu, ponajmanje.
Niste, dakle, ulazili u svlačionicu namenjenu sudijama?
- Zvaničnik sam Vojvodine, shodno protokolu, domaćin službenim licima. I, razumljivo, sačekao sam delegata i arbitre, ispratio...
Samo ispratili, ili..?
- Epidemiološke mere su uslovile brzi rastanak, mada i da smo običajno otišli u restoran sudije ne bih opterećivao dešavanjima sa utakmice. Jedino, ukoliko požele, kažem mišljenje o njihovoj arbitraži. Ako pitaju, iskustveno i vrlo rado posavetujem o daljem usavršavanju.
Nešto se ne rimuje, rečju: vodu ne bi trebalo da pije Lalatovićeva tvrdnja o vašem „pljuvanju kolega i pokazivanju (ne)prijateljstva”?
- Neistina, druga... Uvažavanje je maksimalno i obostrano, što je lako proverljivo.
Poziva se na svedočenje sportskog direktora Milana Kosanovića?
- Kosanović je utakmicu gledao iz VIP lože, ja, sve vreme sedeo iza njega... i, zbilja, ne znam o čemu se radi.
Šta je onda razlog i njegovog uplitanja?
- Mislim da zna jedino gospodin Lalatović, ekstra nervozan u poslednje vreme. Neprijatelja nikad nije imao u meni, nit` hoće. Iako je neistinama naneo velik problem i štetu meni i mojoj porodici. Klubu... pogotovo!
Šta sad?
- Razgovor tražiću s predsednikom i članovima Upravnog odbora kako bismo raščistili ničim izazvanu ujdurmu, apsolutno nepotrebnu obema stranama.
Kakav epilog očekujete?
- Verujem u istinu i pravdu, dokazaću neosnovanost optužbi gospodina Lalatovića.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
