Bogdan: Pitao sam: „Da li ćemo pobeđivati?“

Bilo je 100:87 posle trojke njegovog starog druga, Davisa Bertansa, deset minuta pre kraja. Brzo je reagovao i razbio neprijatnost. To je ono što Bogdan Bogdanović radi.

Dva minuta kasnije, međutim, Vašington je i dalje bio na lepih devet poena viška. Iz auta je Srbin dobio loptu i smanjio na šest. Ljudi u Džordžiji su konačno odahnuli, Vizardsi više nisu bili dominantan tim, utakmica je bila tu negde, još ne na dohvat ruke.

I za to je služio Bogdanović. Dva minuta i 43 sekunde pre kraja, na semaforu je pisalo 111:116, gosti iz glavnog grada su i dalje kontrolisali dešavanja a kraj se približavao. Bogdan – trojka – sve se menja!

Na kraju je trojku, ispostaviće se za pobedu, pogodio Džon Kolins i Atlanta je overila plasman u plej-of! Prvi još od 2017. godine.

Došao je Bogdan i doneo pobede. Onako kako je dogovoreno kada je pre šest meseci potpisivao četvorogodišnji ugovor vredan 72 miliona dolara.

- Kada sam pregovarao s Atlantom, imao sam samo jedno pitanje – da li ćemo pobeđivati, da li ćemo se boriti za uspeh. Rekli su: „Da, zato nam i trebaš!“ Znali su moj stil igre i da su mi pobede sve. Verovao sam im – sećao se Bogdan posle utakmice koja ne samo da je poslala Atlantu u plej-of, već je približila Jastrebove i četvrtom mestu.

Za to je potrebno da dobiju još dva meča do kraja, a da Njujork i/ili Majami izgube koji, ili da isključivo u tandemu ne izgube nijedan (u krugu je Atlanta najbolja).

- Ponosan sam na ovaj tim. Ovo je samo još jedno ostvarenje. Zbog toga smo i došli. Ali, ništa još nije gotovo. Želimo da se borimo za nešto više. Svi znaju da je ovaj klub prošao kroz rekonstrukciju. Svi iz menadžmenta kluba su uradili fantastičan posao, znali su koga dovode uz uz talenat koji su već imali.

Atlanta je u mnogim utakmicama zaostajala za rivalima, ali bi verovala i pobeđivala ozbiljne timove. Od šest najbolje plasiranih timova u obe konferencije, Hoksi su srušili pet.

- Vera počinje kada uložiš sve u rad. Trener ume da nam kaže: „Ne zaj.....j se sa igrom!“ Jer, kada poštuješ igru, ona ti vrati. U ovoj ligi potrebno je malo sreće, ali ona se zaslužuje. Postoji razlog zašto neki imaju sreće, neki ne.

Ne znamo da li Bogdanović ima sreće, jer sve što on radi deluje savršeno smišljeno i ispravno. Ali, kada se osvrnuo na kompletnu NBA karijeru, jasno je da se sreću u jednom trenutku posebno, tražio.

- Najteže mi je bilo u prvoj godini u Sakramentu, kada sam osetio da se predajemo odmah na početku sezone. Ja sam došao motivisan, iz šampionskog tima u Evroligi. Plašio sam se za sebe, da sam izgubio takmičarski duh. Znate, ja sam igrao u Partizanu, a to je pobednički tim koji je znao samo za to. Onda sam igrao u Fenerbahčeu koji je igrao na najvišem nivou i osvajao. U Sakramentu je to bilo najteže. I dalje sam radio na svojoj igri, ali kada to što treniraš ne možeš da iskoristiš na utakmici, ne vrednuje se kao, naprimer, sada, ili kasnije u Kingsima – pričao je Bogdanović i dodao da mu je ove sezone prvi cilj bio samo da ostane zdrav cele sezone, ali da nije uspeo.

Atlanta je od ekipe talentovanih individualaca postala tim u kojem pobede donose različiti igrači u različitim delovima utakmica. Lične ambicije su ostavili po strani.

- Svako bi morao da ima lične ciljeve, to je važno za karijere, za motivaciju. Ja sam samo želeo da budem bolji nego u Sakramentu. Radio sam uvek jako i koristio svaku priliku koju sam dobio. Ali, ne želim da pričam kao da je sada nešto gotovo. Mnogo je još posla pred nama.

Plej-of... Prvi u Bogdanovićevoj NBA karijeri... Protiv Njujorka ili Majamija... Sa prednošću domaćeg terena, ili možda ne...

- Mnogo nas nije došlo do plej-ofa, biće sjajno iskustvo. Oseća se adrenalin. To je ono za šta radiš.

A dokle Atlanta može? To ne znaju ni u gradu koka-kole.

- Verujemo da možemo da igramo protiv svakoga, ali se držimo svog dvorišta. Sigurno zaslužujemo da nas više cene zbog način na koji igramo i kako se takmičimo. Tako želimo da nastavimo. U NBA sam naučio da moraš da dokažeš da si ti taj. Svake večeri, u svakoj utakmici. To je teško za sve i mislim da zbog toga mnogi ostanu bez poštovanja koje zaslužuju. Ako budemo očajni u plej-ofu, nikoga neće biti briga za nas. Ako želimo da nas cene, moramo da budemo bolji nego i sada.