Danilo Pantić: Hoću dabl-dabl!

Znamenita „ogrlica” sa etiketom „po treći put u Partizanu” ovog leta začinjena je osmim „biserom”: Ivici Kralju, Niši Saveljiću, Saši Iliću, Zvonimiru Vukiću, Danku Lazoviću, Stefanu Baboviću i Milanu Smiljaniću pridružio se i – Danilo Pantić!

Crno-beli đak iz „klase 1996”, prethodnih pet godina bez šanse u prvaku Evrope Čelziju, u kontrolnoj utakmici sa Krakovijom delovao je „kao na motoru”: zahvaljujući atraktivnoj egzekuciji i „moru efektnih poteza zaslužio je atribut dželata na pripremama, nevažno – Turska ili Slovenija, neizbežnih Poljaka.

Ivica Iliev, apropo partije rođenog Rumljanina, bio je oduševljen: „Pantić je ekstra pojačanje”!

-  Igrali smo dobro protiv Kopra i Krakovije: defanzivno i ofanzivno. Postigao sam dva gola, kao plod minulog rada. Akcenat je bio na fizici i trčanju, zadovoljan sam kako je Partizan izgledao. Bićemo spremni za prvenstvo i Evropu – nema dilemu ofanzivni vezista Parnog valjka.

Iz stručnog štaba procurila je informacija: najbolji na testovima bili su Miloš Jojić i – Pantić?

- Imam kapacitet: mogu mnogo da trčim. Pitanje i kakva je utakmica: intenzivna, ili...

Raritet: imate 24 godine i važite za iskusnog igrača?

- Ušao sam u prvi tim iz kadeta, sa 16 godina. Dugo sam tu i ljudi imaju osećaj kao da igram deceniju i po, dve, iako u oktobru punim 25. Međutim, šta sam sve prošao, osećam se, zaista, kao iskusan. Uprkos tome, verujem da još mogu da napredujem kao fudbaler.

Kažu, Danilu je petogodišnji ugovor s Čelzijem, tokom prethodnog bitisanja poviše Autokomande, predstavljao opterećenje. Prvog jula je istekao?

- Generalno, bolje se osećam. Tačno, to mi je bila neka vrsta opterećenja: znaš da se svake godine vraćaš i javljaš negde gde nemaš šanse da konkurišeš za tim. Sad sam igrač Partizana!

U Stanojevićevoj 4231 formaciji šta vam više odgovara: po levom krilu ili iza špica?

- Način igre u kojem bočni igrači ulaze unutra u potpunosti mi odgovara. Dejstvujemo kao vezni 90 odsto utakmice, jedino što činimo tipično za krilo je  u defanzivi. Ostalo sam  u sredini, šef nam daje šansu i da menjamo pozicije, tražimo prostor između linija, okrećemo se direktno ka golu. Potencira da igramo brz fudbal.

I, imate nacrtana mesta gde da stojite?

- Pa, sve zavisi gde je lopta. Ako je, na primer, kod Uroševića, šef traži da napadam dubinu iza njihovog beka. Tu mogu da dobijem „bubamaru” u noge.

Partizanova igra dobila je znatno opasniju notu povratkom Rikarda?

- Mnogo nam znači, pogotovo za kritične momente  kad nemaš dobar ulazak u meč. Može da zadrži loptu, veoma je moćan  brz i jak.

Potrebno je još „koje pojačanje”?

- Zavisi od odlazaka. Vraća se i Holender, imamo mnogo ofanzivnih igrača, na svakoj poziciji dve dobre opcije.

S kim uživate na terenu?

- Sa svima! Imamo kvalitet u svim linijama tima: Lazar Marković je igrao dobro, Rikardo, Lazar Pavlović...

Stanojević je kazao: „Neću da Dača, kao u Čukaričkom, postigne jedan gol, već – šest, sedam”. Možete li egzekucije sa kontrolnih da prenesete na takmičarske utakmice?

- Nadam se da mogu! Cilj mi je da postignem što više golova, koliko je šef rekao ili... više. Deset? To bi bilo odlično.

Na primer: dabl-dabl golova i asistencija?

- To bi bilo super.

U prvom boravku u Partizanu – dve titule, drugom  dva kupa. U trećem?

- Titula! Može i... dupla kruna. Daćemo sve od sebe da pobeđujemo na „malim” utakmicama, budemo konkurentni otpočetka. Kako sezona bude odmicala, biće teže i najvećem rivalu ako smo blizu. Derbi možda ne odlučuje šampiona, ali ako smo blizu i imamo priključak, može svašta da se dogodi.