Surfovanje internetom, posle prekjučerašnje „petice” Kairatu bez primljenog gola, traženje najubedljivijih pobeda Crvene zvezde u evrotakmičenjima nekako je iz prve dovelo do igrača i trenera sa stalnim imenom u Ljutice Bogdana 1a - Stanislava Karasija.
Najefikasniji u drugorangiranoj klupskoj istorijskoj pobedi (8:0) - Linfild u prvom kolu Kupa šampiona 1969 - s tri gola je prosto nagrdio nadmene kolege iz Belfasta.
Da bude raritetno, takođe: seća se i najsitnijih detalja iz oba meča, kao juče da su bili...
- Danima su pretili, dodatno nas motivisali i...
Rukom je odmahnuo, kao „otišao voz”...
Strah od pištolja
Metaforičan odgovor je izmamilo pitanje o Šerifu, rivalu u trećem kvalifikacionom kolu Lige šampiona.
- Bojim se pištolja ha, ha...
Samo toliko?
- Nije moje... već ljudi odgovornih za snimanje protivnika i rezultate. Skauti, treneri i igrači, pretpostavljam, svesni su valjane prilike da zarade lepe pare – iskustveno i dobrodušno će, Karasi.
Lazetić klasa
Zanimljiva je procena kvaliteta francuskog internacionalca Loa Dionija, strelca drugog gola.
- Očekujem još bolje i efikasne partije, vidi se znanje. Najviše sam, ipak, obradovan debijem na evrosceni Marka Lazetića. Biće velik igrač, nema šta.
- Razbili smo Irce! Golove su još postigli Džajić dva, Lazarević, Klenkovski i Aćimović. Tamo su poveli, zatim primili pet! Antonijević je dao tri, Lazarević i ja – uz karakterističan osmeh likuje, Karasi.
Preksinoćna utakmica s Kazahstancima nalikuje pomenutoj, shodno ubedljivoj igri i donekle rezultatu. Zadršku objašnjava, kako ume i vazda čini - bez uvijanja.
- Oduševljen sam, ali... pobeda je mogla da bude izraženija, igrači da u poslednjih dvadesetak minuta nisu spustili gard. Što nije bilo dobro, ponajmanje zvezdaški. Učeni smo da „gazimo” što više, što jače. Ako možemo da postignemo deset golova, onda – deset! A, bili su raspoloženi... šteta.
Energično je reagovao, nakon opaske: zvezdašima nikad ugoditi, čak i posle 5:0!
- Nemojmo tako... Životinjsku reakciju imam, samo kao stečen refleks i nametnutu filozofiju našeg trenera... Miljana Miljanića. Rečju: protivnika, kadgod se ukaže prilika, pobedimo sa što više golova da bi nas sutra više poštovao. Prosto, zar ne?
I još nešto:
- Malo bih zamerio i odbrani na otvaranju velikog prostora, na sreću, nije bilo dobre završnice protivnika. Korigovala se pred kraj utakmice, što je posledica nedovoljne uigranosti. I, kako je nedavno konstatovao Dejan Stanković - slaganja kockica. Važno je da idemo napred, Zvezda to zahteva od svih nas bez obzira igrali ili ne; od publike, korektnosti prema protivniku da ne bi izgubila gomilu para zbog primitivizma.
Znameniti Karasi je stavio znak jednakosti između visoke pobede i bajkovitog ambijenta sa 15.000 frenetično raspoloženih mališana.
- Evropa slično nije čula, nije videla. Ja, ništa u poslednje vreme nisam lepše doživeo. Deca su navijala kao matori, što oduševljava: bez vređanja, incidenata. Ne bih da popujem, Zvezda bi trebalo u sledećoj utakmici da otvori južnu tribinu... samo za njih!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
