Maja Ognjenović: Ne vidim ko bi nam stao na put!

Dolaze i odlaze devojke, neke sjajne „klinke“ odmenjuju one starije, koje su ostavile i pečat i potpis u ženskoj reprezentaciji Srbije, najtrofejnijoj reprezentaciji, koja svake godine donese minimum jedno odličje sa takmičenja.

Maja Ognjenović traje. Tu su i njene bravure, „igra se“ čuvena „10“ i što je starija... Kažu, jeste kao vino. I za godine ne mari. A i „Mikasa“ je sluša...

Kapiten šampionske generacije zajedno sa ostalim zlatnim damama trenira u Beogradu, „opipava se puls“ Štark arene u kojoj će baš te, najbolje Srpkinje od 19. avgusta do 4. septembra sigurno još jednom da pokušaju da osvoje, greška, odbrane dvostruku uzastopnu titulu prvaka Starog kontinenta...

Dva dana preostalo je do podizanja zavese na Šampionatu, kaže Maja, dobro je, zaboravlja se umor:

- Malo je vremena bilo za taj period oporavka, ali toga smo bile svesne od početka priprema, nema šta. Činjenicu koju sam istakla i po završetku Olimpijskih igara a to je da je dobra stvar što smo osvojile medalju. Na krilima tog uspeha, radimo. Pitanje bi bilo, kako bismo se osećale da je epilog bio drugačiji. Sigurna sam mnogo teže nego sada. S druge strane, taj umor koji se oseća i koji je evidentan, je jedno sasvim normalno i prirodno stanje. Imale smo svega četiri, pet dana za kratak predah. Ali, već treniramo, okrenute smo Evropskom prvenstvu, fokusirane, jer to je najvažnije. Igre su bile specifične, ogroman značaj, nema zbora. Evropsko koje se igra u Beogradu u to posle deset godina, priznajem ima posebnu težinu.

Bila je deo ekipe koja je u glavnom gradu donela Srbiji baš tu, zlatnu medalju sa EP na koju si čekalo. Prva asocijacija na Beograd 2011, da li je to finale, neverovatan povratak u tom četvrtom setu, priznanje za najboljeg dizača...?

- Prva emocija pri pomenu te godine, prvenstva je Pionir i i čuvena utakmica protiv Nemačke. Ne zato što je bilo finale, sama po sebi je bila vrlo specifična. Mi smo se vratile, hajde da kažem, iz ambisa, rezultatskog. I sve to u grotlu Pionira, uspele smo da preokrenemo i po prvi put u istoriji se okitimo titulom prvaka Evrope. Sećam se i slavlja, trubača i priznanja koje sam dobila, naravno svih tih detalja. Ali kažem, prepun Pionir i utakmica za koju lično, nisam verovala da smo u stanju da okrenemo u našu korist. To se pamti.

Emotivno pražnjenje, potroše se sportisti posle velikog takmičenja, pogotovu recimo ove godine posle Igara u Tokiju, svega što ste preživele. Kakva je situacija kod Vas, osluškujete li ostale devojke, šta kažu?

- Zbog godina i iskustva verovatno da sam naučila kako da se nosim i napravim sebi, da nazovem to listu prioriteta. Sebe da sačuvam, jer u to kratkom periodu, kada imate samo nekoliko dana, rastrzani smo, svako bi da nas vidi, čuje, ne mislim samo na medije, prijatelji, bliži dalji. Jedno emotivno pražnjenje i sa i bez rezultata i stojim iza toga. Recimo izlazak na balkon, ceo taj momenat. Posle toga kod mene je bila ta emotivna praznina. Na znam kako da objasnim.

Realni kao i uvek, što je negde i filosofija celog tima ako govorimo o rivalima, da se ne priča, prognozira. Kakva su sada i da li postoje pred EP, tu su i Italija, Rusija, Turska....Belgija, Nemačka po nekom redu veličina?

- Moje stav je da uvek delim svako takmičenje i da svako ima svoje specifičnosti. Konkretno za ovaj šampionat, mislim da će da bude jedno izuzetno jako takmičenje, turnir sam po sebi. E sad, ako me pitate za 24 ekipe, koliko ih igra, mislim da je apsurdno. Zašto, jednostavno uz sve poštovanje, neke ekipe nisu na nivou, da kažem, a ne uvredim nekog, zadovoljavajućem. Istovremeno, upravo timovi poput Rusije, koja je sa nama u grupi, Italija, da ne trošim reči, Turska takođe. Naravno, uz onaj faktor iznenađenja, da neko izroni, svojevremeno su to bile Belgija Nemačka. Uvek se neko pojavi – svesna je Maja, da nema i nikad nije bilo po principu „lako ćemo“.

Šampionska ekipa je uvek mamac, pogotovu u trenutku kada se Srbija vratila sa bronzom iz Japana, a kao jedina evropska ekipa kojoj je to pošlo za rukom. Pride, i tron koji čuvate. Da li i ko može da osujeti planove?

- Sigurno da će svi doći sa najvećim ambicijama, konkretno i ta Rusija, Italija, Turska uvek su bile blizu i baš iz tog razloga, ne mogu da kažem iz inata. Sigurno će želeti zbog propuštenih šansi i na Svetskom, evropskom u krajnjoj liniji i na Igrama, da se dokažu i pokažu, domognu medalje. Ipak, ne bih se toliko bavila drugima. Poštujemo sve rivale, znam da zvuči kao fraza, ali sam motiv igranja u Beogradu,  i uz našu prepoznatljivu partiju, teško da neko može da nas ugrozi na putu do titule. I sigurno ako odigramo kvalitetnije nego na Igrama, a lično mislim da smo samo u utakmici protiv Italije pokazale onu našu pravu igru. Ne vidim ko bi mogao da nam stane na put – zaključila je Maja Ognjenović.

Upitana kako izgledaju treninzi, malo da otkrije kakva je atmosfera „iza zatvorenih vrata“ Štark arene, Maja otkriva:

- Mi to uvek radimo, onako u tišini. Ipak, u vazduhu se oseća i želja, ciljevi. Ni ja niti jedna od devojaka neće glasno da kaže. To je ta naša atmosfera, sada već i normalna, prepoznatljiva. A sama energija na prvom treningu, nisam odavno osetila takav entuzijazam. Posle toliko umora i svega, svi lete, skaču, padaju, svi se smeju, super raspoloženje vlada. Kao da nismo ni pravile pauzu, a to uliva posebnu nadu.

Prvu utakmicu na Prvenstvu Evrope, Srbija će upravo da odigra protiv jedne od selekcija iz regiona, Bosne i Hercegovine. Hrvatice su domaćini C grupe u Zadru:

- Ispratila sam malo te kvalifikacije, uspeh istorijski Bosne i Hercegovine otkako postoji kao samostalna država. Sigurno, činjenice koje treba da raduju. Volela bih da budu barem redovni učesnici. Hrvatska, verujem da je mogla da napravi mnogo više sa tom generacijom Poljak, Jelić, Ušić, Popović... Ali, koliko vidim, Hrvatska drži nivo i uvek se pojave dva ili tri pojedinca koja igraju u najboljim klubovima u Evropi. Dobra stvar.

Ognjenovićeva je jedna od ambasadorki ovogodišnjeg EP, 2017. je izabrana za sekretara sportske komisije CEV, a  FIVB joj je ove godine dodelio članstvo u istoj strukturi.
Konkretno, broj ekipa na ovom Šampionatu od 24, drugi put od 2109. da se igra u četiri države, trend je počeo od igranja u dve. Vaš stav?

- Sa igračke strane bi trebalo da zauzmem stav da je to komplikovano, fizički zahtevno ako idete iz države u državu, niz tih pratećih stvari. A i u razgovoru sa devojkama na nivou reprezentacije, ali i klubova, znam koliko trpe. Kao neko ko je član sportske grupe zvučalo bi da je stanovište drugačije, širenje i promovisanje odbojke kao sporta. Odbojka je moj sport, uvek ću ga podržavati i CEV je tu stvarno uradio ogromnu stvar. Došlo je do ekspanzije, na svim nivoima, ne samo u Srbiji, Evropi. Jedan sport, koji se na žalost možda i dalje tretira kao mali, koji je do skoro bio kao najnebitniji uz vaterpolo, znam iz iskustva supruga Danila (out. Aut. Ikodinovića), ako pravimo poređenje sa košarkom i fudbalom, u kojima se prate dve tri lige koje su na svetskom nivou. E sad, ako govorimo o kvalitetu, prvo mi je na pamet pala recimo Skandinavija. Ne može niko da me ubedi, prvo da je nivo odbojke u tim zemljama neki visok, drugo, odbojka u tim i takvim zemljama sigurno nije sport broj jedan. To je ono što malo smeta i što ću se sigurno kada skinem sportsku odoru i pozabavim se ozbiljnije tim delom, imati predloge, promene. Spisak će biti poduži – nasmejala se Maja.

Svesna je dirigent plavih da će u skladu sa protokolima i u beogradskoj Štark areni biti, 50 odsto publike, kako je najavljeno.

- Barem neki normalna broj gledalaca, željne smo igranja pred našom publikom, nismo 10 godina, tu ne računam Ligu nacija. Verujem da su i naši gledaoci, naša podrška željna da nas gleda, prati. Kuma mi je rekla „nisam te gledala deset godina uživo“ a verujem da ima još ljudi koji isto hoće. Volela bih, eto ne mora punu, ali da Arena bude onakva kakvu je i zalužujemo.