POVRATAK OTPISANIH: Mitrović i Pavkov - Golovi s posvetom trenerima

PIŠE: ZORAN STOJADINOVIĆ

Delovalo je nestvarno: dvojica omladinskih reprezentativaca Srbije našli su se u klinču pokušavajući jedan drugome da otmu loptu i izvedu jedanaesterac.

Neverovatnije utoliko, jer su obojica iz iste - fudbalske škole Partizana. Prošla je decenija od tada... Jedan od njih danas je neprikosnoven u državnom dresu.

Na listi strelaca kvalifikacija za Mondijal u Kataru, uspešniji je i od Levandovskog! Aleksandar Mitrović – prva zvezda reprezentacije Srbije, po odlasku Ljubiše Tumbakovića - umalo žrtva selektorske tranzicije i opštefudbalske navijačke zaslepljenosti.

Mitrović je na četiri utakmice u kvalifikacijama postigao sedam golova iako je u očima mnogih, početkom godine, „viđen daleko od“ idealnih 11.

- Mnogi me pitaju: zašto zoveš Mitrovića, ne igra u Fulamu? – izjavio je Dragan Stojković u intervjuu Sportskom žurnalu u smiraj 2020...

Da li je hteo da nagovesti promene u timu, ili nešto drugo, selektor je iznenadio fudbalsku javnost objavom startera za premijeru sa Republikom Irskom – najbolji strelac reprezentacije ostao je među rezervama.

Pitanje je i da li bi kročio na teren u 63. minutu da je rezultat bio povoljan (1:1)?!

Pet minuta kasnije postigao je prelep, gol u Maradoninom stilu, gotovo sa istog mesta na Marakani odakle je u novembru 1982. fudbaler Barselone savladao golmana Crvene zvezde. U 75.  minutu još jednom je nadmudrio golmana Irske.

Tri dana kasnije i golman Portugalije izvadio je loptu iz mreže, a poslednjeg dana marta u Bakuu doneo je Srbiji još tri boda postigavši oba gola protiv Azerbejdžana (1:2). Svima, valjda i Piksijevom „nekredibilnom savetniku“ postalo je jasno zašto Aleksandar Mitrović i kad ne igra u klubu – mora da bude prva opcija.

Rođen kao vođa, podjednako i danas željan golova kao kad se sa Nikolom Ninkovićem dečački svađao oko izvođenja penala u Novom Sadu, Aleksandar Mitrović je fudbaler kakvog bi poželeo svaki selektor bez obzira da li tim i taktiku gradi na njegovoj individualnoj umešnosti ili igrom u tandemu sa još jednim izvanrednim napadačem, kakav je na primer Dušan Vlahović.

Dragan Stojković je na vreme to shvatio, vrlo brzo je upoznao Aleksandra Mitrovića i bilans posle četiri kola je dobar: tri pobede, remi uz gol razliku 11:5 i 10 bodova. Predvođeni Kristijanom Ronaldom Portugalci imaju gol razliku 8:4, možda i to nekome znači...

Definitivno je nebitno da li neko igra u Fulamu, Juventusu ili Mančesteru, reprezentacija je porodica u koju se pozivaju najbolji, a igraju oni koji kao na primer Aleksandar Mitrović glavu poturaju gde neke od umišljenih zvezda ni kopačku ne bi...

Lako je danas Draganu Stojkoviću, Mitrović je izvanredan, Vlahović podseća na Ronalda iz mladih dana, Jović je konačno shvatio da se i na njega računa...

Sa druge strane Dejan Stanković, trener Crvene zvezde prolazio je golgotu u potrazi za vođom napada... Odahnuo je tek kad je kao i Stojković shvatio da fudbal nije eksperimentalno istraživanje i da se u osnovi nije promenio u odnosu na vreme kad je u kopačkama izgradio ime, prezime i nadimak koji se izgovaraju s poštovanjem. Tek u trenutku kad je spoznao da ima centarfora sposobnog da donese prevagu...

Zašto je Milan Pavkov bio u drugom planu, često i treća napadačka opcija, pitanje je na koje Dejan Stanković ne mora da odgovara jer je Crvena zvezda i petu godinu zaredom obezbedila igranje na evropskoj sceni i upotpunila nisku uspeha. Na Pavkova nije računao na početku sezone, protiv Šturma u generalnoj proveri ni u protokol ga nije upisao...

Protiv Kairata je počeo prvu utakmicu, drugu presedeo na klupi, ni protiv Šerifa nije igrao, ušao je u igru protiv Vojvodine... Kad je voda posle poraza od Moldavaca svima u Crvenoj zvezdi došla do ušiju, kao div izronio je Milan Pavkov.

Ni Falćineli, ni Falko, Dioni, Krstović, a pogotovo ne – dve glave niži Ben, ne bi protiv Kluža mogao da uradi ono što je Pavkov uspeo. Lagano, kao na treningu ionako za glavu viši od Rumuna, skočio je i prosledio loptu u prazan gol. Jednostavno, zar ne?!

Tako je izgledao i izraz lica dok se radovao... Ubrzo je iznenadio i asistencijom – grudima je ostavio loptu za šut Kataija...

Usledilo je novo poverenje u Klužu i još jedan gol, savladao je i golmana Čukaričkog... Na četiri utakmice postigao je tri gola za mir u porodici šampiona.

Aleksandar Mitrović i Milan Pavkov nisu tehničari kakav je Kristijano Ronaldo, verovatno imaju fudbalskih mana koje treneri vide, ali, imaju i mnogo toga što nedostatke čini nebitnim u odnosu pozitivne aspekte kakvi su: požrtvovanje, osećaj za ulazak u šansu i realizacija...

I da sve to nije toliko izraženo, činjenica da zbog robusnosti uz njih moraju da stoje po dvojica protivničkih defanzivaca, Mitrovića u reprezentaciji i Pavkova u Crvenoj zvezdi čini, trenutno najjačim karikama. Nezamenjivim, naravno.