INTERVJU NEDELjOM - Igor Kolaković: Ni ja nisam onaj isti od pre osam godina

Igrom sudbine, spletom životnih, sportskih okolnosti uz ime Igora Kolakovića, selektora muške seniorske selekcije, koji se na funkciju vratio 10. januara 2022. godine, mogao bi da se upiše broj osam.

Toliko godina je proveo u svom prvom mandatu od 2006. godine do 2014, kada je u Lođu posle Svetskog prvenstva ponudio, kasnije usvojenu ostavku. Za vreme bitisanja na mestu prvog stručnjaka osvojio je osam odličja. U aktuelnom trenutku, Igor je posle osam godina ponovo „parafirao” dolazak na kormilo plavih do Olimpijskih igara u Parizu, 2024. godine.

Osmica uz Kolakovića ide i zato što simbolizuje perfekcionizam, ravnotežu, dobru moć opažanja, pravednost, a povezan je i sa obnavljanjem i regeneracijom u svim oblicima. U razgovoru za Sportski žurnal, trofejni stručnjak, otvoreno je pričao o hronologiji ponovnog preuzimanja srpskog tima, emociji, igračima koji su mladi a mogu da budu zanimljivi za nacionalni tim, zadacima i novom početku pred velika takmičenja.

Koja emocija Vas je vodila, dovela?

- Emocija koja nikad nije ni prestajala! Kada provedete negde toliko godina u sjajnim odnosima i rezultatima.. To ostaje za čitav život.

Šta Vam je nedostajalo?

- Sve. Kada to kažem mislim da sam tu, u reprezentaciji Srbije i Crne Gore, kasnije Srbije, počeo i ostvario se kao trener. Sigurno da je bila jedna vrsta samopouzdanja koja mi je koristila  u daljem radu.

Period iza vas, i ono što Vas očekuje. Šta je isto, a šta ne?

- Ni ja nisam onaj isti od pre osam godina. Promenili su se igrači u odnosu na one koje sam ostavio. Nisu istog kvaliteta, većeg su, mnogo su bolji momci. Takođe, ostale su neke praznine, mesta u timu koja nisu pokrivena. Igrači koji su otišli da tako kažem u penziju, ili iz drugih razloga nisu tu. Ideja je da se iskoristi kvalitet igrača Srbije i ukomponuje sa mladim snagama, koje tek treba da se nađu na sledećim spiskovima. Dugotrajan je to proces. Radio sam tri promene generacije u srpskom timu. I sada treba menjati.

A vremena nema mnogo, Liga nacija i Svetsko prvenstvo „kucaju na vrata”?

- Ne samo za ovu godinu, govorim sada u globalu i na duže staze. Srbija ne može i ne treba da se odrekne igrača koji su nosioci u velikim evropskim klubovima. Ali treba uključiti i mlađe, napraviti pravu kombinatoriku.

I tada i sada plava četa imala je „iks faktor”?

- Ono što svakako mami kada je reprezentacija Srbije u pitanju je atmosfera u ekipi, u Savezu, harmonija koja je prepoznatljiva. U takvim uslovima, svi rezultati su mogući. Zbog toga smo osvajali medalje, zlatnu 2011. na Evropskom prvenstvu. Nismo sigurno bili najbolji, ali Ivan Miljković je bio zvezda, ali svi ostali momci, bili smo harmonično ukomponovani. Upravo nas je ta energija vinula. Takođe i 2013. godine uz igrače koji su bili mlađi...

Da li ste očekivali poziv da ponovo vodite selekciju Srbije?

- Dugo sam čekao poziv. Obavio jesam razgovor, ali da li će me uopšte zvati? Bio sam skeptik.

Zašto?

- Bio sam dugo u reprezentaciji. Da li se neko vraća na stara vremena, kako razmišljaju, u krajnjoj liniji i meni je bio oblak nad glavom. A uvek sam želeo i priželjkivao što mislim da je prirodno. Ali do kraja nisam verovao. Bila su u opticaju i druga imena. Pozdravio sam se sa situacijom.

Vicešampion Evrope Slovenija ozbiljno je „zagrizla” za srpskog stručnjaka koji je dobro je poznavao prilike u Deželi... Poziv Srbije je, ipak, promenio sve?

- Srbija se javila u pravom momentu. Bio sam vrlo blizu da preuzmem reprezentaciju Slovenije. Ugovor je bio na stolu – otvoren je Kolaković.

Šta je prevagnulo?

- Iskreno, nisam imao toliko kontakta sa našim savezom. Ali u razgovoru sa predsednikom OSS Zoranom Gajićem i generalnim sekretarom Kneževićem, probudila se nada, želja da ipak dođem u Srbiju. Kvalitetni i konkretni dogovori za početak. Ubedili su me u ono što sam očekivao, Gajić pre svega više kao trener, Knežević kao operativac. Ulili su mi poverenje u to šta hoće, poklopilo se sa mojim stremljenjima. To je i bilo presudno u poslednjoj fazi da se odlučim.

Već ste se latili posla, osnovu ste već pomenuli.

- Srbija, na žalost, nema preveliku bazu igrača. Sve manje klinaca je koje zanima odbojka. Zato sam, konkretno ako govorim o reprezentaciji i pomenuo naše momke koji igraju u evropskim klubovima. Bez obzira na godine, moramo da se oslonimo na taj kvalitet. Mladi da se što više približavaju, da pokušaju ako su već dobili priliku, da se ostvare. Tu je veliki jaz, veliki problem. Treba vremena.

Nova lica u timu, možda ona koja nikada nisu bila na spisku?

- Nisam siguran da mogu da ih izmislim. Mislim da su i Nikola Grbić i Boba Kovač dobro to odmerili upravo sa tim spiskovima od 30 i nešto igrača. Trudiću se da baš ti mladi budu svesni da su interesantni za reprezentaciju i da ako su tu ne misle da mogu lako da dođu do dresa. Moraju iznad svega da imaju sportske motive, etiku, saznanje gde su i zašto su tu.

Šta je vaš prvi zadatak?

- Sa svim našim trenerima moram da napravim listu igrača za reprezentaciju i one u perspektivi. Tu mislim na domaću ligu. Verujem da ćemo u razgovorima, razmeni mišljenja, doći i do poklapanja, rešenja dok lično ne upoznam momke. Nemam priliku da ih gledam, kontrolišem, previše je obaveza, ali biću non-stop na vezi sa stručnim štabom. Da se napravi taj spisak da li od 40 i nešto. Zavisi od toga koliko napravimo, šta će i koliko FIVB kada budu tražili za Ligu nacija. Treba da pratimo igrače, ne želim nikoga da potcenim. Kroz filter moraju svi da prođu da bi došli do užeg spiska. Prošle godine je Boba Kovač napravio dobru stvar sa dve reprezentacije. U tom trenutku možda nije bio potreban kvalitet, ali ponavljam, moramo da ih pazimo.

Ko će vam biti saradnici u stručnom štabu?

- U fazi sam formiranja. Dobio sam od rukovodstva Saveza dozvolu da odlučim. Uz sve poštovanje momaka koji su radili, želim potpuno nov stručni štab. Moja ideja je nova energija, kakva god ona bila i novi ljudi. Pre svega želim ljude koje znam i kojima verujem!

Klub i reprezentacija istovremeno, da ili ne?

- Moja želja svakako je da ipak ne budem previše umoran. Ne znam ni sam šta ću. Želim da svu svoju energiju usmerim ka reprezentaciji. S druge strane, pomislim kako je dobro i da radim u klubu, konkretno sada sam u zemlji gde se zna šta je odbojka i koliko se taj kult poštuje. Verujem da ću odluku doneti u poslednjem trenutku – iskren je Igor Kolaković, drugu sezonu prvi strateg Varte Zevjerče.