Trka na 100 metara je uvek, s razlogom, u žiži javnosti na Olimpijskim igrama. Ljudi na svim meridijanima navijaju satove kako ne bi propustili taj događaj. Mnogi na drugoj strani Zemljine kugle ustaju i noću zbog tih, nešto više od 9,5 sekundi. Adrenalin i energija prosto stvaraju elektricitet u vazduhu. Jasno je i zašto – brzina je najvažnija odlika savremenog sporta, a planeta upravo tada dobija najbržeg čoveka i počinje da ga slavi.
Uoči Tokija prošle godine presto je bio upražnjen, jer je abdicirao dugogodišnji apsolutni vladar Jusein Bolt. Otvorilo se pitanje ko će ga naslediti. I onda se uz gromoglasne zvuke Mamelijeve himne „Braćo Italijani” pojavio junak naše priče – Marsel Lamont Džejkobs. Pobedio je evropskim rekordom 9,80 i pokazao da je dostojan naslednik trona Gromovnika s Jamajke. Prvi s nekog drugog, osim američkog kontinenta, od 1992. godine i Linforda Kristija (Velika Britanija).
Novi car sprinta biće jedna od najvećih zvezda dvoranskog Prvenstva sveta u Beogradu od 18. do 20. marta, mnogima u samoj žiži s obzirom na disciplinu – 60 metara. Olimpijski pobednik rado se odazvao molbi za intervju, a posebno mu je bilo drago što će biti u prazničnom broju „Sportskog žurnala“.
Posle Evropskog prvenstva u atletici u Beogradu 2017. i Glazgovu 2019. gde ste se takmičili u skoku u dalj, promenili ste disciplinu za sprint – očigledno je to bio pravi potez. Postoji li još nešto osim rizika od povrede što je uticalo na takvu odluku?
- Nema konkretnog razloga za tu odluku – kaže Lamont Marsel Džejkobs. - Atletikom sam počeo da se bavim sa 16 godina, skokom udalj i sprintom. U to vreme je skok udalj bila disciplina u kojoj sam ostvarivao najbolje rezultate. Povreda 2017. navela me je prirodno da se koncentrišem na sprint. Odrastao sam uz italijanski mit o Menei i osećao sam se kao da sam spreman za novu avanturu.
Prošle sezone u poljskom gradu Torunju postali ste šampion Evrope na 60 metara italijanskim rekordom i najboljim svetskim rezultatom 2021. od 6,47. Malo ljudi na svetu je pre samo godinu dana znalo za vas, a u Beogradu ćete biti jedna od najvećih zvezda takmičenja. Da li osećate pritisak ili motivaciju zbog toga?
- Malo je ljudi, koji gledaju takmičenja na televiziji, znalo moje ime, ali u svetu atletike takmičari su znali ko sam. Osećam odgovornost da budem onaj koga će svi da jure. To je i čast i pravi podsticaj da budemo bolji.
Po vašem mišljenju, koji će rezultat biti potreban da u Beogradu osvojite još jednu zlatnu medalju uzastopno?
- Samo je moj trener, Paolo Kamosi, stručnjak za brojke, a najvažnija stvar za osvajanje još jednog zlata je trening – moj um i moje telo.
Ko će vam biti najveći rivali?
- Najveći rivali? Kerli, Bejker, Bromvel, De Gras i naravno Hjuz. Filipo Tortu, moj sunarodnik je uvek bio rival koji me je stimulisao da budem bolji.
Samo je Jusein Bolt osvojio 2012. u Londonu zlatnu olimpijsku medalju boljim rezultatom od vaših 9,80 u Tokiju. Trčao je 9,63, ali je već u Rio de Žaneiru 2016. trijumfovao sa 9,81, dakle stotinku sporijim dostignućem. Da li razmišljate o njegovom svetskom rekordu na 100 metara od 9,58?
- Jusein Bolt je uvek bio moj heroj. Prosto sam počastvovan što sam pomenut u istoj rečenici kao i on! Rekordi su tu da budu oboreni, a znate, verujem da nema limita!
Olimpijski ste šampion u trci na 100 metara, najvažnijoj trci ne samo u atletici, već i u svim sportskim disciplinama. Možete li opisati svoje emocije i razmišljanja sada kada držite zlatnu medalju u rukama?
- Hvala, ali nisam baš siguran da je trka na 100 metara najvažnija od svih sportskih disciplina! Zaista volim tu distancu, to je istina. Moje emocije sada kada sam dobio zlatnu medalju? Na početku sam sve doživljavao sa dozom neverice. Ali, znate, ceo tim je odlučio da se iz Tokija 2020. vratimo s medaljom. Nisam rekao koja će biti, ne naglas, ali u mojim snovima je postojala samo jedna boja. Dakle, sada je neverovatno. Neverovatno što sam predstavljao svoju zemlju i osvojio medalju u ime svakog Italijana. To je naše - italijansko zlato!
Pobedili ste u Tokiju i u štafeti 4 x 100 metara sa: Patoom, Desaluom i Tortuom italijanskim rekordom 37,50. Kakvi su vam planovi za Olimpijske igre u Parizu – verovatno ponovo idete na ove dve zlatne medalje, ali hoćete li i na 200 metara, kao potencijalno novi Jusein Bolt?
- Ove sezone na otvorenom učestvovaćemo u nekoliko trka na 200 metara da vidimo kako ide. Disciplina 200 metara je takođe veoma korisna kao sredstvo za pripremu za 100 metara. Pariz je, naravno, cilj, ali trenutno smo zaista koncentrisani na ovu sezonu, u zatvorenom i na otvorenom.
Dakle – Beograd je na prvom mestu!
(CEO TEKST možete da pročitate u današnjem štampanom ili PDF izdanju Žurnala)
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
