Prvog dana kvalifikacija za Svetsko prvenstvo košarkašica gost Beograda bio je i Horhe Garbahosa, krilni centar zlatne generacije reprezentacije Španije, svetskih prvaka iz 2006. godine. Veliki rival naših klubova i reprezentacije, sjajni borac i fer protivnik, ostao nam je u sećanju i po sceni kad je Miloš Teodosić preko njega dao pobedonosnu trojku u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 2010.
Garbahosa je već šest godina predsednik Košarkaškog saveza Španije. Da je funkcioner sa visokim rejtingom, pokazuje i činjenica da je izabran za predsednika Takmičarske komisije FIBA. Njegovi stavovi u vezi situacije na evropskoj klupskoj sceni i oštre reči utemeljene argumentima mnogima nisu prijale. Ali, ni oni nisu mogli da ništa da mu prigovore zato što se nije vodio ličnim, već interesima košarke.
U danima kad su klubovi inicirali promene na čelu Evrolige, priliku da sa prvim čovekom španske košarke razgovaramo o aktuelnoj situaciji nismo propustili.
Na čelu većine evropskih federacija su centri – vi, Nikola Peković, Stojko Vranković, Pero Antić, Mirza Teletović, Radoslav Nesterović… Ruski i turski savez vode krila Andrej Kirilenko i Hidajet Turkoglu. Predrag Danilović je jedini bek. Da biste kompletirali tim nedostaje vam plejmejker.
- Jedna moj bivši saigrač je u šali govorio da bekovi razmišljaju, a da su centri tu za ezgekuciju. Sada smo u prilici da pokažemo da i centri razmišljaju. Šalu na stranu, mislim da je mnogo važno to iskustvo, naš pogled na stvari može da bude veoma koristan. Jer, kada si bio na parketu, znaš šta igračima treba, kako oni razmišljaju.
Jednostavno, osećate igru i šta joj je potrebno?
- Biti igrač je važno, međutim nije dovoljno. Korisno je da si bio na parketu, ali moraš da budeš okružen dobrim timom, menadžerima - sportskim direktorima, finansijskim direktorima, kao i u svim drugim sektorima.
Smatrate li da se bliži dan ujedinjenja evropske klupske košarke?
- Ne znam da li smo bliži ili ne, ali postoje novi, pozitivni znaci. FIBA, Evroliga i NBA seli su zajedno za sto da pregovaraju. To je važno. Ne znam da li će taj razgovor dovesti do nečeg dobrog, ali komunikacija, koje dugo nije bilo, sada je otvorena.
Šta je po vašem mišljenju najbolje za budućnost?
- Da se radi zajedno. Videli smo da različiti putevi ne pomažu našem sportu. FIBA je uvek pokušavala da razgovara, pronađe zajedničke tačke i dogovori se. Ali, u prošlosti je to bilo teško, jer nema rezultata kad pokušavaš da pričaš, a niko ti ne odgovara... Sad je drugačije. Moja želja je da se poštuju sva takmičenja, njihove vrednosti i važnost igrača. Ako se radi zajedno, sigurno može da se nađe rešenje.
Kad je bila aktuelna priča o zatvaranju Evrolige, svi su gledali u ACB, najjače državno takmičenje u Evropi, s verom da Španija neće dopustiti tako nešto.
- Imam odličan odnos sa ACB, predsednikom Antoniom Martinom i klubovima. Oni su uvek sarađivali sa reprezentacijom, a naša federacija sa ligom. Znamo da je jedini način da povećamo vrednost našeg sporta u zemlji da sarađujemo. Kad govorimo o zatvorenoj ligi, moram da pomenem i priče da je NBA liga zatvorena i da je zato najbolja na svetu. A NBA uopšte nije zatvorena. Ona, pre svega, ima seleri-kep koji omogućava da se svi kreću u istom opsegu što se tiče budžeta. Imaju i draft koji čini da najlošiji timovi u sezoni za dve godine mogu da budu vrhunski. Zato NBA ne može da bude primer nekome ko želi da pokaže da bi Evroliga bila uspešna ako je zatvorena. Jer, ne pokazuje celu sliku.
ACB je član ULEB koji više nije deo Evrolige. Na taj način najjače državne lige nisu više deo takmičenja koje je sada, u suštini, samo protiv svih.
- To je pitanje inteligencije. FIBA je stvorila važno i jako takmičenje za manje od šest godina, Ligu šampiona. A to takmičenje je povezano sa nacionalnim ligama. ACB je deo ULEB, deo Borda Lige šampiona i to je upravo pokazatelj da ako stavimo sve interese za sto, povećaćemo vrednost našeg sporta. Kao što rekoste imamo jednog igrača koji igra odvojeno, primer nečega što ne funkcioniše, a traje 22 godine.
To se posebno ogleda u tome da se igračima onemogućava da budu deo reprezentacija u prozorima?
- To je samo posledica svega. Igrači bi lako mogli da budu uz klubove i u reprezentacijama. Znam španske igrače, oni žele da nastupaju za državni tim, ali hoće i za klubove. Nije fer stavljati ih u položaj da moraju da biraju. Videli ste da će grčki igrači biti u reprezentaciji sad za mečeve protiv Turske, što je dobar znak. Ali, ako se napravi kalendar koji svima odgovara, igrači mogu da rade šta god hoće – zaključio je Garbahosa.
U KALENDARU IMA MESTA ZA SVA TAKMIČENjA
Prethodnih sedmica mnogo trenera u Evroligi je govorilo o prevelikom broju utakmica i skoro svi su pominjali „rat FIBA i Evrolige” kao razlog tome, iako brojke potvrđuju da je samo najjače takmičenje povećalo broj mečeva?
- Potpuno se slažem sa tim. Pristup FIBA je da zaštiti igrače, da zbog njih što više razvuče takmičenja. Zapravo, jedno leto je sada slobodno na svake četiri godine. Postoji tu još jedan veoma važan „igrač” za stolom. To su nacionalne lige. One su baza, u njima se takmiče svi timovi, države kroz te lige razvijaju igrače. Moramo da poštujemo domaća prvenstva. Upravo zato i kažem da moramo da radimo zajedno. Godina ima 365 dana. Da li zaista mislite da nema dovoljno vremena za utakmice reprezentacije, nacionalnih liga i evropskih takmičenja? Ima, samo mora da se dogovori, da svi imaju svoje vreme, a igrači bolje uslove.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
