Jedan od najvećih, za mnoge i prvi simbol jugoslovenskog fudbala osamdesetih godina, iako zaokružuje šest decenija života, diše crveno i crno-belim plućima.
Zvezdaše je uveseljavao, ulazio im pod kožu, u domove, a onda ih rasplakao. Odlazak sa Marakane u Partizan mnogi mu nisu oprostili. I neće – nikad!
Promenio se nije, stari vukovi ne menjaju ćud. Milko Đurovski – majstor za golove, dribler do koske, golzabavljač pred Zvezdinim „severom” i Partizanovim „jugom”, šaljivdžija.
Direktan je i danas, gađa u centar mete, bez razmišanja da li se mišljenje nekome sviđa.
Iz porodičnog doma u Miklavžu, predgrađu Maribora, zborio je o Partizanovom evropskom putu.
U prste zna srpski, a i holandski fudbal. Igrajući za Groningen ostavio je trag i u zemlji lala, kaže, prepoznaju ga i danas u Amsterdamu, Ajndhovenu, Roterdamu…
- Nekad su moji omiljeni dani bili subota i nedelja, odavno ne mogu da dočekam utorak, sredu i četvrtak, tad su Liga šampiona i ostala evropska takmičenja. Kad igraš dobro zavole te ljudi, i Holanđanima sam ušao pod kožu. Znam da ćete odmah da me pitate za nedavni večiti derbi, pratim srpski fudbal, naravno, to je moja zemlja, a Beograd u srcu, zauvek! Derbi, nažalost, nisam mogao da gledam, jer nije bilo TV prenosa za Sloveniju, nervirao sam se zbog toga. Za koga sam navijao? Nemojte to više nikad da pitate, znaju i vrapci na grani da sam zvezdaš i uvek mi je drago kad moji pobede – osmehujući se, započeo je Milko Đurovski.
BIĆE VEČERAS 2:0
Milko ne voli da neko potegne priče o klađenju i kladionicama, ali je rado pristao da predvidi ishod večerašnje utkamice.
- Biće dva razlike za Partizan. Dvoumim se između četiri cifre na semaforu, ipak, prognoziram 2:0.
Crno-belima iz Humske dobro ide na evropskoj sceni.
- Gledao sam sve Partizanove utakmice, volim kad se raduju i u svim klubovima iz bivše Jugoslavije, naravno, Zvezda i Partizan su na prvom mestu. Rođen sam u toj državi, neću siguro da navijam za Francuze kad igraju Dinamo ili Hajduk, Sarajevo, Željezničar… U toj zemlji sam rastao. Marakana i Humska ulica su nešto posebno na svetu, mnogo sam prošao, ali tako nešto nisam nigde primetio. Jedino ne poznajem sadašnje igrače u crnobelom dresu, recimo, kao prošle godine.
Fejenord je večeras na suprotnoj strani, ispred golmana Popovića, Zdjelara, Vujačića, Rikarda, Jojića, Markovića...
- Holandija iz mog vremena i sad, to je nešto kao nebo i zemlja, velika je razlika. Verovatno ni Ajaks ne bi bio dobro pozicioniran da nema našeg Dušana Tadića u timu. Fejenord je uvek u žiži, bio je i u moje vreme treći klub, iza Ajaksa i PSV Ajndhovena, gurao se da bude između njih na tabeli i često mu je uspevalo. Crveno-beli iz Roterdama bili su prvaci. Crno-beli ne smeju da ih potcene, ipak, Partizanu dajem veliku prednost, iako holandski klub ima zaštitni znak u Evropi. Veliko je ime na međunarodnoj karti i sudije često umeju da mu gledaju kroz prste.
ČESTO SLUŠAM RADIO „MILKO”
Proveo je u Holandiji četiri godine, baš kao i u Partizanovom dresu.
- Razumem taj specifičan, holandski jezik, ali dok sam tamo igrao pričao sam na engleskom. Drago mi je da sam ostavio trag, da ni njih nisam razočarao, a koliko me vole i cene u Groningenu govori i to što su jednoj radio stanici dali moje ime. Radio „Milko” emituje uglavnom sportskomuzički program i slušan je ne samo u tom gradu. Često utipkam na internetu i volim da čujem šta se sad priča u Holandiji o fudbalu. Lepo ti je kad ostaneš nekome u glavi.
Svaka druga Milkova misao išla je ka crno-beloj strani Topčiderskog brda.
- Partizan ima bolju ekipu i velike šanse da eliminiše Holanđane, međutim, ne smeš danas nikoga da spuštaš! Šerif je najbolji primer, tukao je Reala usred Madrida (1:0).
Da ste večeras sa „desetkom” na leđima u Partizanovom dresu...
- Razmišljao bih samo o jednom – kako da dam dva gola! Ako fudbaler ne može da igra u Holandiji, za njega, bre, nema mesta – nigde! Igrao sam nekoliko desetina utakmica protiv svetskih majstora – Bergkampa, Davidsa, Blinda, Romarija, braće De Bur, Klajverta, Kumana, Sedorfa, golmana Van Brukelena... U dubini duše osećam da holandska liga nije jaka kao nekad. U moje vreme igrao se tehnički fudbal, manje se tuklo. Ceo svet sad više trči, igra na rezultat, a ni Holanđani nemaju odavno tu kolonu majstora u kopačkama.
Milko žali što neće biti večeras u Humskoj.
- Doći ću u Beograd, polako, uskoro, tu kod vas mi je najlepše, najbolje se osećam. Lako je vama, imate tu sve, kao što sam i ja u naše vreme... Vratimo se na Fejenord, bilo je ranije i mnogo dece velikih klubova u prvim timovima, kao što je i kod nas plejada Zvezdinih i Partizanovih bisera oblačila seniorski dres. Čudno mi je ovo takmičenje, rekao bih da je kopija Intertoto kupa, Partizan mora i danas i u Holandiji za sedam dana da igra hrabro i napadački, jer od branjenja nema vajde. Daš gol više i to je sve, ali nije lako. Ako ih crnobeli večeras napadnu, biće dobro.
Svlačionica je u evropskim izazovima ključ uspeha, potvrđuje Milko Đurovski.
- Moraš da se spremiš za pobedu i radost mora da dođe, sve dobiješ po zasluzi! Tako je Zvezda razmišljala danima pred večiti derbi i šta se desilo – 2:0. Ne mogu da shvatim šta znači zatvorena igra, pogotovo u velikom klubu?! Kad igraš sa jednim špicem ne možeš da garantuješ da ćeš pobediti trećeligaša. U moje vreme igralo se otvoreno, sa trojicom „gore”, onda se hvataju svi za glavu kad im dođu Zvezda i Partizan u goste. E, to je fudbal.
Crveno-beli iz Roterdama biće posebna inspiracija za jednog od dva srpska predstavnika u Evropi.
- Partizan ima duplo bolji tim, ali mora da postoji i želja da pobediš rivala. Živeo sam da se radujem i na utakmici protiv Boška, rođenog brata. U fudbalu nema kalkulacija, nije to matematika, a pogotovo ne fizika i hemija. Da sam predsednik kluba oterao bih trenera kad bi mi rekao da se igrači nisu držali dogovora. Mi smo Balkanci, najtalentovaniji na svetu, volimo zabavu, takav nam je mentalitet – završio je Milko Đurovski.
IMAO SAM I ŠARENE HELANKE
Umeo je, naročito u dvomeču Partizana sa Groningenom, nekoliko puta i da zalepi loptu za nogu – divan prijem, šut ili asistencija, nije bilo leka ni za rivala iz Holandije.
Nosio je, ne samo u tadašnjim duelima sa Holanđanima helanke i između ostalog i po njima ostao u sećanjima naših ljubitelja fudbala.
- Najviše sam voleo da se o meni priča zbog dobrih igara i golova. Igrao sam u najveća dva kluba u Jugoslaviji, traku na glavi nikad nisam nosio, a helanke, pa i to je sastavni deo fudbala. Ako me pitate gde su, rasprodate su, imao sam ih svih boja, pa i šarene, a nisam jedino crvenobele. Nosio bih ih i danas u Humskoj, hladno je. Zagreješ se fino, mišići drže toplotu. Nosio sam i iscepane farmerke, još u ono vreme, a vidim da se i danas nose, pa mnogi više od 20 godina kasne za mnom – osmehnuo se Đurovski.
Milko je uvek hteo da bude drugačiji:
- Hteo sam da farbam kopačke u crveno dok sam igrao u Zvezdi. Lepo je kad ljudi pričaju o tebi i o tome, puno mi je srce kad pominju kakve sam golove davao, da nisam mnogo trčao, ali da sam sve znao na terenu. Nisam bio majstorčina, bio sam i ostao jednostavan, neponovljiv. Voleli su me, ljudi me vole i danas, poštuju. Jednom i više puta uradiš dobro, to je urađeno, upamćeno.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
