PENAL: Crno-bele i crveno-bele zablude, laži i prevare

PIŠE: Zoran STOJADINOVIĆ

Rasplet ili novi zaplet?  Završetak prepucavanja ili uvod u nove razmirice?

Uvertira 167. večitog derbija počela je Partizanovim očajem u Subotici i Zvezdinim saopštenjem iz očaja posle te utakmice, nastavljena zapostavljanjem osnovnih problema crno-belih i paranoičnim mešanjem u sve i svašta crveno-belih sa željom, ne samo da osvoje titulu, nego i da ismeju sve koji ne misle kao oni.

U celoj priči loše odluke arbitara predstavljaju alibi za neuspeh, a trenerska sudbina Saše Ilića na klupi Čukaričkog – jedna u nizu kolateralnih šteta...

Aleksandar Stanojević u svojim izlaganjima deluje kao usamljeni Mohikanac ispred crno-belog dela Topčiderskog brda spreman da „trenerski pogine“ za vanfudbalske ideale.

Stiče se utisak da se Milorad Vučelić i Miloš Vazura sa zebnjom hvataju za glavu prilikom svakog Stanojevićevog izlaska pred medije.

Strahujući da ga „ne ubije prejaka reč“ u Humskoj su zaboravili da je upravo Aleksandar Stanojević u kojeg se kunu, ali i iza koga se zaklanjaju, za igru i rezultate Partizana odgovoran koliko i „slabovide“ sudije koje su protiv Napretka i Čukaričkog očigledno oštetile crno-bele.

Od istine da je u poslednjem večitom derbiju Stanojevićev tim uputio samo jedan direktan udarac u okvir Borjanovog gola, poraznije je saznanje da ni na narednim utakmicama Partizan nije bio mnogo agilniji i bolji.

Zbog čega je Partizan u krizi igre i rezultata? Pre svega jer skupo plaćene vedete, a 900.000 evra godišnje jeste izuzetno visoka cena fudbalera koji igra u Srbiji, ničim na terenu ne pokazuju da uopšte zavređuju bilo kakav ugovor a kamo li pompezne gotovo milionske...

Lazar Marković i Miloš Jojić morali bi zbog reputacija koje imaju, zasnovanih na nekadašnjem potencijalu, sami da rešavaju pitanje pobednika na svim superligaškim utakmicama.

Bibras Natho je pri kraju ugovora, ni približno agilan i lucidan kao pre tri godine što je i razumljivo, ali, ne postoji ozbiljan tim u svetu koji se bori za titulu a igru bazira na učinku „penzionera“ od kojih mnogi ne pamte kad su uopšte igrali, a ne koliko dobro ili loše.

Da li su sudije krive što u jeku prelaznog roka Partizan dovodi prvog slobodnog štopera, a drugom na kojeg trener ne računa – produžava ugovor u 38. godini?

Bekovi su posebna priča i od šestsedam sa spiska samo je Urošević i to zbog golova, zaslužio da se o njemu govori s poštovanjem.

Na žalost, Stanojević nije naučio lekciju posle dovođenja Ivana Obradovića i Aleksandra Miljkovića, pa je zimus prihvatio odgovornost za još dve kadrovske greške od kojih je povratak Ljubomira Fejse, veći od svih prethodnih promašaja. A zbog cenkanja za 50.000 evra propustili su crno-beli da od Čukaričkog kupe Mijailovića na primer... 

Zato izjava Aleksandra Stanojevića da nema luksuz kao Zvezda da sa klupe uvede u igru fudbalera koji košta dva miliona evra, posle svih Partizanovih kadrovskih promašaja zvuči besmisleno i degutantno koliko i potpisivanje Svetozara Mijailovića na pismo upućeno Fudbalskom savezu a adresirano doslovce „selektoru i v.d. predsedniku Draganu Stojkoviću“.

Svetozar Mijailović je čovek u ozbiljnim godinama (75), a funkcija predsednika nekadašnjeg prvaka Evrope i sveta toliko je ozbiljna da je ovakav način ismevanja i omalovažavanja bilo koga u krovnoj organizaciji, apsolutno neprimeren.

Sadržaj pisma je, mora se priznati, jako dobro osmišljen i Zvezdi dvostruko koristan.

Etiketiran kao navijač Partizana, arbitar Srđan Jovanović ne sme da pogreši na štetu crveno-belih, a ako crnobeli pobede, eto i alibija – „pomogao im je perfidnim suđenjem“ upravo, na Marakani nepoželjni sudija. U takvom ambijentu – za razliku od, Stanojevića i Stankovića, Rikarda i Kataija, Sanoga i Zdjelara... jedini akteri derbija koji ni po cenu života ne smeju da pogreše – jesu arbitri.

Mada, realno, očekivanje Milorada Vučelića da „derbi odluči sudija tako što neće da okleva, nego da šutne loptu u mrežu“, zaista zvuči interesantno koliko i sarkastično.