ZLATNI JUBILEJ - Kad sveci marširaju

U starijem društvu koje je zaposelo centralni sto prestižnog beogradskog restorana malo ko od prisutne mlađe garde mogao je da prepozna nekadašnje sportske asove na čije pojavljivanje su devojke vrištale, a navijači protivničkih ekipa čupali kose.

Igrali su u doba kada se rađala zvezdomanija i pojavljivali se prvi časopisi u boji. Bili su junaci nekog novog doba, kada su socijalističke stege ustuknule i popustile pred farmericama, mantilima, rolkama, rokenrolom… Modom zapadnog sveta. Kad je omladina velike Jugoslavije išla u Trst na kafu.

Fotoreporteri, kamere, sevanje bliceva nagoveštavali su da se događa nešto svečano. I izuzetno. Da su ljudi prema kojima su upaljeni reflektori neke važne face, ili su to barem nekada bili. Zagrljaji, poljupci, rukovanje svedoče da su bili ekipa. I to kakva.

Košarkaši Crvene zvezde juče 27. aprila su obeležili 50 godina od osvajanja titule šampiona SFRJ pobedom u produžetku nad splitskom Jugoplastikom. Na kraju ligaškog dela oba tima imala su isti broj bodova, o naslovu i prvom peharu lista Politika odlučivala je majstorica na neutralnom terenu, crveno-beli su predlagali Sarajevo, žuti Ljubljanu. Nisu mnogli da se dogovore, presudio je žreb. Najstariji ljubitelji košarke kažu da je to bila najneizvesnije Prvenstvo Jugoslavije ikada.

C. ZVEZDA – JUGOPLASTIKA 75:70 (67:67)

CRVENA ZVEZDA: Rakočević, Lazarević 12, Sarjanović 6, Pešić, Cvetković, Latifić, Kapičić 8, Simonović 20, Vučinić 15, Žugić, Pavlović, Slavnić 14.

JUGOPLASTIKA: Peterka 6, Grašo, Manović 10, Škarić, D. Tvrdić, Macura 7, R. Tvrdić 14, L. Tvrdić, Šolman 16, Krstulović, Prug, Skansi 17.

Ostaje zapisano da je koš za izjednačenje Zvezde u regularnom toku utakmice postigao Zoran Slavnić, koji će 1973. debitovati u plavom dresu i biti jedan od nosilaca najvećih uspeha naše košarke u narednih deset godina. Dok obilazi oko stolica na kojima sede bivši saigrači kao nekad oko protivnika, pitamo ga da li se seća nečega:

- Ma gde se sećam, toliko toga je bilo – kaže dok klimanjem glava potvrđuju Goran Rakočević sa tompusom u ustima i Zoran Latifić, uz nenadmašnog Ljubodraga Simonovića i Tihomira Pavlovića spoljna linija šampiona. Sa ovog dela stola lete žaoke ka ostalima, bivši bekovi i dalje su najtemperamentniji, žile kucavice ekipe. Vrcavi… Slavnić izgleda kao da je juče prestao da igra, drži banku kao pre 50 godina kada su se kretali po njegovim zamislima.…

U komšiluku su im centri, Mostarac Dragiša Vučinić koji je sa 202 cm bio 13 godina čuvar reketa Zvezde, i dalje akademski ozbiljan, Ljupče Žugić i Žarko Koprivica koji će stići iz Prokuplja godinu dana kasnije.

Preko puta su krila, strelac bez mane Dragan Kapičić, takođe reprezentativac, američkog poluhoroga, vlasnik jednog od prvih kafića u Beogradu i bivši predsednik KSS, doktor medicine Ivan Sarjanović, snažni Piroćanac Zoran Lazarević, povučeni Božidar Pešić, izgleda kao da je upravo sišao sa korica modnog žurnala… Nedostaje kapiten, legendarni Cvele, direktor FK Crvena zvezda iz Barija, Vladimir Cvetković.

U vrhu stola su Bratislav Đorđević, inicijator i organizator okupljanja, trener ove šampionske ekipe, tehniko Miško Prelević, gost iz Partizana Radovan Bata Radović… Tu je i aktuelni direktor Crvene zvezde, Milan Dozet, koji je samo slušao priče o ovim velikanima. Sa publicistom Žarkom Dapčevićem doneo je dresove šampionima kao uspomenu na ovaj dan.

Prelević u kratkoj uvodnoj reči, kaže:

- Osvojili smo titulu na parketu Tivolija, gde je Jugoslavija dve godine ranije postala šampion sveta. Tako smo mi iz Zvezde bili šampioni zemlje svetskih prvaka.

Đorđević koji je samo tri godine bio stariji od nastarijeg igrača, Cvetkovića drži zdravicu. Zahvaljuje se svima, diže čašu i pita Slavnića šta pije:

Moka pokazuje čašu sa vodom i odgovara:

- Zabranjivao si nam i koka kolu, a vidi sad.

I uzimao stipendije – dodaje Rakočević kroz grohotan smeh, jedini preostali pušač među šampionima.

Nije se pričalo mnogo o majstorici i strašnim Splićanima, Skansiju, Šolmanu i Tvrdiću koji su pre tog meča izgubili od Injisa sa 70:69 u finalu Kupa šampiona. Izgubila je i Zvezda neki dan ranije u finalu Kupa kupova od Simentala iz Milana u Solunu sa 74:70.

Dakle, u majstorici za prvaka Jugoslavije igrali su finalisti dva najjača međunarodna takmičenja. Pri tome naši su bili bez stranaca… Toliko o kvalitetu, nekad i sad. I o tome gde smo nekad bili.

Više se raspredalo o tome šta je ta generacija propustila da osvoji. Dva puta je zastala u polufinalu Kupa šampiona pred preprekom zvanom CSKA Moskva.

- Tada nije postojao fajnal-for, da jeste mi bismo četiri puta bili na njemu. Osvojili smo samo jedan trofej u Kupu kupova 1974. protiv Zbrojovke (jedini međunarodni u klupskoj istoriji, p.p.), a realno je bilo da smo ih uzeli sva četiri – ne ostavlja dilemu Slavnić.

- Imali smo samo Vučka ispod koša, nedostajali su nam visoki centri – žali Goge Rakočević.

Moka se obraća centru Vučiniću:

- Kako si sjajno odigrao drugo poluvreme protiv Reala, nismo mogli da damo koš, samo sam ti spuštao pasove u reket i čini mi se da si slobodna bacanja šutirao 10-10. To nas je izvadilo. Jel' tako Bato – kaže Moka treneru.

- Ma sećam se utakmice u Madridu kada je Rakočević dao 26 poena, to mu je bio meč karijere – kaže Bata.

- Dao sam 22 – ispravlja Goge.

Pominju Lazarevića, njegovih 12 poena u finišu majstorice, osam u produžetku. Sećaš li se Lazo? – pitaju.

Laza klima glavom, uz žamor i odobravanje ostalih. Nestpljivi su da kažu šta im je na duši, zaželeli su se priča o njihovoj mladosti. Dugo se nisu videli. Moka precizira, neke i 15 godina.

Bata, po principu jednom trener uvek trener, okupio ih je kao pre 50 godina za možda i najneizvesniji meč u istoriji naše košarke. U kojem su trijumfovali.

- Nadam se da ćemo se videti i za naredni jubilej – poručio je pun optimizma učitelj učenicima.