Vojvodina još jednom okrenula list, promenila upravu, a kormilo tima poverila doktoru medicine

Vrh vojvođanske košarke je prirodno Vojvodina iz Novog Sada, dolazi iz najmnogoljudnijeg grada, centra mnogih delatnosti, ali tu su i pančevački Tamiš, jedan od standardnijih domaćih ligaša, reafirmisani subotički Spartak, povratnik u KLS, Dunav iz Starih Banovaca oslonjen poslednje godine na Partizan, međutim njen sinonim bi ipak mogao biti Proleter čija legendarna petorka Vilmoš Loci, Lajoš Engler, Milutin Minja, Ljubomir Katić i Dušan Radojčić, sve sami reprezentativci one Jugoslavije je podarila Zrenjaninu prvu titulu posle 10 Crvene zvezde u bivšoj velikoj obnovljenoj državi 1956.

Proleter je odavno van najveće scene, sete ga se prilikom jubileja, ispao je i iz Druge lige, ali šta se događa sa Vojvodinom, koja je krajem osamdesetih pod komandom tada i selektora SFRJ Dušana Ivkovića postala respektabilan prvoligaš u SFRJ.

Kroz Novi Sad su u potrazi za afirmacijom prošla neka od renomiranih imena naše košarke, poput domaćih Milana Gurovića, Milenka Tepića i NBA šampiona Darka Miličića, ranije i talenata iz okoline Sombora, Dragana Tarlaća i Željka Rebrače, sve do Nikole Jokića...

No, i ovakva autentična pozadina sa autohtonim kvalitetom bila je nedovoljna za dugotrajno pozicioniranje u ABA ligi, gde je Novosađanima po privrednom potencijalu, dvorani, ukupnoj infrastrukturi odavno mesto. Bilo je uspešnih epizoda, najavljivanja povratka na staze nekdašnje slave, ali godinama prazne tribine SPENS-a daju najbolji odgovor na pitanje gde se stiglo u htenjima.

Pre mesec dana na čelo kluba je došao Željko Rebrača, a za šefa struke postavljen je 33-godišnji doktor medicinskih nauka i viši sportski trener Miloš Isakov Kovačević, godinama u stručnom štabu, kao pomoćnik Filipa Soceka, potom i Miroslava Mute Nikolića.

Može li evropska prestonica kulture koja je od bivših zapuštenih fabrika napravila u oronulim zdanjima nove centre dešavanja i u košarci krenuti putem obnove, a da to ne bude poput mnogih kod nas priča jednog dugog toplog leta? Pitamo Isakova Kovačevića, rođenog Novosađanina, čoveka koji kao dete grada oseća puls sredine...

- Verujem da će to biti rad na duge staze, u tzv. olimpijskom ciklusu i da će se videti rezultati. Prva godina je predviđena za stvaranje modela funkcionisanja kluba na terenu i van njega i da se izvrši finanasijska konsolidacija. Naravno i se obnovi rad sa mlađim kategorijama, kojih poslednjih godina nije bilo.

Sastav će naravno zavisiti od budžeta...

- Grad Novi Sad je stao iza Vojvodine, ali prioritet je da se vrate nagomilani stari dugovi, tako da će novca za igrače biti manje nego recimo lani. Posle te prve godine verujem da ćemo moći da angažujemo i neka poznatija imena sa kojima bismo mogli u dogledno vreme da se borimo za ulazak u ABA ligu.

Indirektno Isakov Kovačević je dao i odgovor na pitanje u kom sastavu će biti Vojvodina, biće to novi tim jer su Bjelica, Zarić i Marić prešli u Hercegovac, Popoviću je istekla pozajmica iz Crvene zvezde, otišli su i Rakićević, Vučetić, Kočić, Nil... Došao je Pešaković, za sada...

- Ne bi trebalo brinuti jer ćemo napraviti ekipu konkurentnu za KLS, ali klub će objaviti pred pripreme koje počinju 1.avgusta na koga ćemo računati. Takmičarskog imperativa u prvoj sezoni neće biti.

Milošu Isakovu Kovačeviću je poverena i pionirska reprezentacija Srbije koju očekuju Olimpijske igre mladih u Slovačkoj. Bio je priključen i stručnom štabu Svetislava Pešića na poslednja dva prozora kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Na njega se očito ozbiljno računa. Prepoznat je verovatno njegov potencijal.