IZ NAŠEG UGLA: Radnički mora da okrene novi list

PIŠE: Toma Todorović

Postoje stvari koje se u niškom sportu, naročito fudbalu, vide „iz aviona“, providne su i previše dugo bodu oči. Poslednji krah, vezan za sunovrat niškog fudbalskog superligaša Radničkog pre nekoliko večeri, kada je katastrofalno odigrao revanš meč sa ekipom Gzira Junajted, autsajdera sa Malte, i ispao već na startu kvalifikacija za Ligu konferencija, srušio je sve snove u renomiranom sportskom kolektivu. Radnički je zaustavljen na putu, kojim praktično nije ni krenuo.

Kao mehur od sapunice raspršile su se ambicije, verovanja da Radnički može da se vrati na stare staze uspeha, da kao nekada može da korača “kroz Evropu” uzdignute glave i na najbolji način - vrednim rezultatima predstavlja i promoviše svoj grad i srpski fudbal.

Sada, kada od toga nema ništa i kada se traži i mora pronaći modus za hitan oporavak i ozdravljenje, nametnulo se nešto što mnogima neće baš goditi i prijati – već od danas, treba zabraniti vraćanje u prošlost i do beskonačnosti ponavljanje priča o nekim nebeskim i mogućim vrhunskim dostignućima kojih, fakat je, nema, treba ukinuti busanje u grudi pojedinaca zbog navodnih uspeha, kojih je, mora se priznati praktično bilo malo i nedovoljno , sa niškog Gradskog stadiona treba proterati bolesne i ambicije bez osnove, i, pre svega zahvaliti se svima onima koji su sebe videli i predstavljali kao sastavni deo i važan šraf kolektiva i nosioce vrednih projekata – a to nisu bili.

Od danas, bez obzira na rezultat sinoć odigrane utakmice 4.kola prvenstva Super liga na Čairu sa TSC-om (do sada je u novoj sezoni ekipa sa Čaira odigrala samo dve utakmice – izgubila je od Crvene zvezde u Beogradu 0:4, a sa Partizanom u Nišu odigrala 3:3, i ima jedan bod, jer je susret 3. kola sa Kolubarom odložen zbog obaveza na međunarodnoj sceni, koje su na prečac i neslavno završene), ali definitivno i bez trenutka odlaganja, rukovodstvo  Radničkog mora da okrene drugi list, da zauzme novi kurs i počne remont kluba. Iz osnova i temelja.

I “prvi čovek” Radničkog Ivica Tončev, i v.d. predsednika kluba sa Čaira Dragan Marković moraju bez ikakvih rezervi i odmah da krenu sa formiranjem novog kluba, jer ovaj sadašnji očigledno ne valja.

Da se zahvale svim pojedincima koji su im “sedeli uz skute” prethodnih godina i više odmogli, nego pomagali Radničkom - nebitno da li su bili “članovi biblioteke (uprave)”, ili su kao “stručnjaci” vodili administraciju ili neki od segmenata kluba od imena, a kojima je jedino i najvažnije bilo da besplatno dolaze na utakmice.

Moraju Tončev i Marković već danas, ako to nisu učinili ove prethodne i poslednje julske, a prve avgustovske noći da raščiste sa svima - nevažno da li su iz reda brojnih trenera ili sa dugačkog spiska fudbalera i kojima otvoreno treba reći da Niš i Čair nikada nisu bili, a neće ni biti, prolazna stanica na putu za afirmaciju neproverenih i nedokazanih na delu.

Moraju Tončev i Marković (ne možemo reći sa saradnicima jer ih ili ne znamo, ili nismo videli u akcijama kluba i nismo čuli da postoje) koliko danas javno da istupe i da javno pruže podršku samo onima kojima je Radnički u srcu i koji strepe za niški klub.

Punu podršku koju pominjemo zaslužuju i aktuelni stručni štab i prvi trener jer nisu imali, to se mora priznati, ni vremena ni pravu šansu za neko veće dokazivanje, zaslužuje ih veliki broj izuzetnih i kvalitetnih fudbalera, koji ginu na terenu - i oni koji su letos stigli u Radnički, i oni koji su se na delu i terenu dokazali prethodnih godina.

Na izgubljenu i propuštenu šansu da se kroz nastupe Radničkog na evropskoj fudbalskoj sceni u pravom smislu reči afirmišu niški i srpski fudbal, da se nešto i finansijski zaradi i time očvrsne klub sa Čaira, ne sme se nikako gledati kao na smak sveta i odmah seći bez razmišljanja šta će (i sa kim na klupi i terenu) biti već sutra.

Podrške za uspešniji klub iz Niša uvek je bilo, ona i sada postoji. I u samom gradu, i na jugu i jugoistoku Srbije.

Smatrajući da su i Ivica Tončev i Dragan Marković, kao i mi (novinari), kao i svi iskreni sportski radnici kojih u Nišu ima, a nisu trenutno u klubu, kao i armija navijača, bezpogovorno i svom dušom i telom uz Radnički, mišljenja smo da se u neophodnosti formiranja, izgradnje i pravljenja bez ikakvog odlaganja novog Radničkog, odmah mora pristupiti dubokim promenama, totalnoj rekonstrukciji i izmeni dosadašnjeg kursa.

I da se u tom procesu spase što se spasti može, i da se sa te i takve osnove “kluba u rekonstrukciji” brzo i efikasno stigne do željenog cilja – do jakog i stabilnog Radničkog.

To je i obaveza, a rekli bi smo i moranje prvih ljudi u rukovodstvu niškog superligaša za koje se najviše veruje da žele novi Radnički, uspešniji klub sa Čaira i, pre svega, da ostanu na čelu niškog superligaša. Jer, sve drugo, svako drugačije rešenje, značilo bi još veći, a čini se i tragičniji sunovrat niškog kluba

I, posebno ističemo, nisu pomenuta rekonstrukcija, izmena dosadašnjeg kursa, puna preorijentacija na bolje i neodložne promene potrebni samo niškom fudbalskom klubu, koji je, to se mora podvući, skoro jedini, uz Ženski rukometni klub „Naisa“, nekako uspeo da preživi burne prethodne godine, neadekvatan pristup obavezama i lutanja koja su dovela do trenutnog, a mora se priznati poraznog stanja.

Još više su i sa daleko težim posledicama, ali iz istih razloga stradali rukomet, košarka,odbojka, vaterpolo, nižerazredni fudbal...

Kako drugačije sagledati muški rukomet kada se zna da je prethodnu takmičarsku godinu superligaš iz Niša Železničar sezonu završio rekordom koji, a smemo se krvlju potpisati ispod ove konstatacije, nikada i niko u našoj zemlji neće uspeti da dostigne i obori – popularni Želja, sedmostruki osvajač Kupa Jugoslavije i Srbije, ne baš davno vicešampion države, višestruki i višegodišnji predstavnik srpskog rukometa u Evropi, odigrao je u prethodnom šampionatu Super lige, od 16 klubova, 30 prvenstvenih utakmica i ostvario 0 (nula) pobeda i osvojio 0 (nula) bodova uz katastrofalnu „minus“ gol razliku. I, naravno, ispao.

Istu sudbinu, ispadanje u druge i niže lige doživeli su OK Niš, VK Niš, ŽUK Student, KK “Konstantin”, brojni fudbalski srpskoligaški kolektivi….

Alarmantno stanje je na svakom koraku u sportskom Nišu, zvona koja zvone na uzbunu ne od juče, već godinama, odavno probijaju uši. Dogorelo je na niškoj sportskoj sceni do nokata i dublje...

Zato i treba sačuvati, ali i u njima mnogo toga promeniti, one koji ipak mogu do uspeha.