Momak koji je zaustavio Partizan: Osećam se kao da sam ponovo rođen!

Sremci očima ne veruju. Radnički je iz Kupa FS Srbije, eliminisao jedan od dva najveća kluba u Srbiji, a 28. septembar ostaće zlatnim slovima upisan u istoriji srpskog fudbala. Radost do neba u taboru Mitrovčana, a tuga i neverica među crnobelima. Sremci su na kolena bacili predstavnika Srbije na evropskoj sceni...

Mihailo Dragićević, sjajni golman Radničkog, odbranio je dva jedanaesterca u seriji penala – Rikardu i Andradeu.

- Osećam se kao da sam ponovo rođen, a niko od nas još nije svestan šta smo napravili – kaže sjajni golman iz Zvečke kod Obrenovca.

Mihailo Dragićević ponikao je u ŠF Obrenovac 1905, sada ŠF „Ivan Obradović“, a 2015. godine stigao je u Brodarac i u klubu sa Starog sajmišta proveo pet i po godina. Sezonu je proveo u novosadskom Proleteru, a u Radnički stigao u zimskom prelaznom roku iz Brodarca.

- Navijam za Partizan od malena, tako su me naučili otac Mikica i deda Radovan, kod nas je porodična tradicija da dišemo za crnobele. Nije na utakmici bilo lako ni meni, ali kad se izađe na teren i počne utakmica, jednostavno, ne postoje emocije, bitna mi je samo moja ekipa i ništa drugo, tako razmišljaju profesionalci. Da je ispred mene stajao tata, isto bih ovako pričao.

Živković je sa bele tačke, u seriji jedanaesteraca pogodio prečku, a kapiten Partizana, Urošević, promašio ceo gol, lopta je otišla pola metra od stative.

- Nosiću zauvek u uspomenama da sam odbranio dva penala Partizanu, a kako će Rikardo i Andrado da razmišljaju, to je sad već njihov problem. Znam da sam lepo spavao.

A kad je Rikardo namestio loptu na belu tačku...

- Video sam, zapravo, osećao sam u vazduhu da ću da odbranim jedanaesterac, jer sam verovao u sebe. Nisam razmišljao u koju će stranu da šutira, gledao sam njegovu nogu, a sve ostalo je za neku drugu priču. Čekanje se uvek isplati i u životu i u fudbalu. Moraš da imaš strpljenja. Rekao sam sebi da će Andrade u tu stranu, levu, da šutira i pročitao sam i njega, tako je i bilo.

Mihailo Dragićević rođen je 3. maja 2000. u Beogradu, zagorčao je život obojici, doprineo, možda, i najviše od svih igrača istorijskom uspehu Radničkog.

- Ostaćemo za sva vremena upisani velikim slovima u fudbalskim knjigama Sremske Mitrovice. Ovo je najveći uspeh kluba od postojanja. Tek sam na početku seniorske karijere i sve ovo predstavlja mi ogroman podstrek za još bolji rad. Kad su se malo emocije stišale, utisak je da sam, ipak, više očekivao od Partizana. Znao sam da ćemo biti čvrsti, tako nam je govorio trener Dejan Nikolić, bili smo smireni do poslednje sekunde utakmice i pokazali da nismo mačiji kašalj – istakao je Dragićević, junak meča šesnaestine finala Kupa Srbije.