Zvezdan Terzić o finansijama, bonusima, strahu, narodu, moći, 1991...

Crvena zvezda sutra završava šestu uzastopnu grupnu fazu UEFA takmičenja sa ambicijom da ostvari treće evropsko proleće u nizu. Kako bi se nastavilo takmičenje u Ligi Evrope preduslov je da se slavi na terenu Monaka, što je težak zadatak u trenutku kad je rivalu iz jednog od najjačih šampionata čista situcija da trijumfom ide dalje.

Činjenica je da je Monako favorit, ali ako je na stadionu „Luj Drugi“ ove sezone slavio Ferencvaroš i prvenstveno zbog toga obezbedio plasman u osminu finala već posle pet kola, nema razloga da o trijumfu ne razmišlja i Crvena zvezda koja je razbila Mađare na Marakani i u Budimpešti bila blizu izjednačenja.

Oscilacije Monaka povećavaju Zvezdi šansu. Reč je o ekipi visokog kvaliteta, sposobnoj da odlično parira Pari sen Žermenu na Parku prinčeva i osvoji bod, ali i izgubi kod kuće od Troa i Lansa, ne pobedi Klermon...

- Monako je, sigurno, najbolja i najkvalitetnija ekipa u grupi, ali ima i oscilacije. Čeka nas težak meč, njima je čista situacija i potrebna su im tri boda da prođu, ali Zvezda je u poslednjih šest–sedam godina odigrala 84 meča u Evropi, mnogo puta pobeđivala na papiru bolje i jače od sebe. Nama je potrebna pobeda i idemo na to, hrabro da je ostvarimo – stav je pred utakmicu odluke Zvezdana Terzića, generalnog direktora Crvene zvezde.

Na prvoj utakmici u grupi, protiv Monaka u Beogradu, Crvena zvezda nije zaslužila poraz od Monaka. Da je na tom meču osvojila makar bod, računica bi pred poslednje kolo bila daleko povoljnija. Ipak, ključ za aktuelnu situaciju je poraz od Ferencvaroša u Budimpešti.

- U našoj grupi su ozbiljni klubovi, prvaci Mađarske i Turske koji su se borili kao i mi da uđu u Ligu šampiona. Protiv Monaka smo odigrali najbolju utakmicu ove godine. Spletom okolnosti i sudijskih odluka poraženi smo, moglo je da bude 1:0, a ne 0:1. Kad anliziram sve, jedino me je razočaralo izdanje a u Trabzonu. Može da se izgubi, ali mora da se pokaže otresitost i moć. Kad god pričamo o Ligi Evrope, ne smemo da zanemarimo da je osnovni cilj osvajanje titule i nema dileme da nam je to prioritet. Imamo prednost, lideri smo, a ovo je najvažnije prvenstvo u istoriji Zvezde. Pitanje je da li će se nekada ponoviti takav značaj. Direktan plasman u Ligu šampiona nam mnogo donosi.

Ove sezone Crvena zvezda je propustila da uđe u Ligu šampiona jer je u plej-ofu protiv Makabi Haife u oba meča gubila prednost.

- U kvalifikacijama smo imali velike ambicije i ulaganja, sve smo držali u našim rukama, čak su i protivnici bili po meri. Pjunik je potom igrao dobro u grupi Lige konferencije, a izdominirali smo u dvomeču i narod je osetio moć Zvezde. Javnost je rekla da je ovo najbolji tim Zvezde u poslednje tri decenije. Bili smo dominanti, igrali proleće u Evropi, bili prvaci grupe u konkurenciji sa Bragom, Mitjilandom i Ludogorecom, zadržali kompletan tim, a doveli Bukarija, Kangvu, Pešića i Milunovića. Pet startera na sav kvalitet... Dobili smo i mladost i brzinu, što nam je trebalo, stabilnost i mirnoću sa Pešićem. Oba poluvremena protiv Makabija smo dobili sa 2:1.

Imate li danas utisak da ste sami sebe pobedili u plej-ofu za Ligu šampiona?

- Bez obzira na sjajne igre Haife u Ligi šampiona, gde su pobedili Juventus i dominirali u toj utakmici, Zvezda je bolji tim od Makabija. Splet okolnosti doveo nas je do eliminacije: da se Kanga saplete u akciji za 3:0. Vratili smo se na 2:1 i onda autogol Pavkova... Onaj centrašut njihovog igrača i ta nesreća za nas podsetili su me na 1991. kad je Augentaler bio tragičar na Marakani. Fudbal je dugoročna i poštena priča, negde uzmeš i negde ti se vrati.

Logičan je bio pad na svim nivoima posle takvog raspleta. Razočarani su bili i igrači zbog izostanka sportskog uspeha i mogućih premija, a i navijači.

- Ne verujem da su igrači razmišljali o finansijama. Imaju velika primanja, bonuse i premije. Izuzetno dobro zarađuju. Ne verujem da je to uticalo na krizu, više osećaj odgovornosti prema navijačima.

Kao da se pojavila apatija...

- Ne... Bio je to strah od poraza, neuspeha. Igrači su osetili da su bila ogromna očekivanja, nismo upšli u Ligu šampiomna. Narod je bio kao izduvan balon. Otišao je odličlan trener Stanković, u nevreme je došao novi četiri dana pred derbi s Partizanom. U prvih pola sata tog meča smo odigrali najbolje, nisu postojali na terenu, derbi je rešen najsmešnijim penalom u istoriji derbija. Provukli su se i trebalo je da bude plus deset. I tada smo ćutali. Bili smo pod strahovitim pritiskom. Mi smo ljudi sa ogromnim profesionalnim i životnim iskustvom, svesni smo situacije u svakom momentu. Imamo dobru ekipu i stručni štab, odbili smo krizu koja je uhvatila i čitavu ekipu, klub i navijače.