O FUDBALU IZ DUŠE – Gudelju se ne sviđa SP u Kataru

Neizbrušeni dijamant jugoslovenskog fudbala. Najmlađi kapiten Jugoslavije. Najbolji igrač Plavih na SP 1982. Član idealnog tima PE 1984. u izboru Lekipa.

Ivan Gudelj (62) je prerano postao legenda. Bolest mu je karijeru prekinula u 26. godini, ali ga fudbal nikada nije napustio. UEFA je finansirala dokumentarni film „Ivanova igra“ koji prati knjigu „Hajdučka priča“.

Nekadašnji fudbaler splitskog Hajduka Mondijal u Kataru prati iz Beograda. Dovele su ga fudbalske priče. Priča ih iz duše.

- Fudbal je divna igra. Nepredvidiva kao život - kaže i nastavlja: - Igrati na svetskom prvenstvu je najlepše što fudbaler može da doživi. Ne mogu da nađem reči da to opišem.

Ne sviđa mu se turnir u Kataru.

- Nije Katar zemlja za svetsko prvenstvo. Sve je nagomilano u jednom gradu, velika je gužva, a mnogo toga zabranjeno. Nije ovo ni termin za svetsko prvenstvo. Nema fan zona, ne gledaju se prenosi na trgovima, nedostaje naboj među ljudima koji traje celog dana. Sve se svelo na sat vremena pre i posle utakmice.

Nije zadovoljan ni kvalitetom. Igrao je u poslednjem zlatnom dobu jugoslovenskog fudbala. U vreme velikih majstora Maradone, Platinija, Sokratesa, Stojkovića... Poredi ih sa današnjim igračima.

- Zabranio bih da neko nosi „desetku“ osim Mesija i Modrića. Fudbalu nedostaju plemeniti igrači. Mnogo je igrača, a malo majstora. Možda još samo Grizman, on jedini oplemenjuje igru Francuske, ali ni on nije prava „desetka“.

Surovo je kritičan prema onima koji kvalitet podređuju rezultatu.

- Kataru nije bilo mesto na turniru. Poljskoj i Australiji bih oduzeo bodove i rekao „niste vi za ovo“. Čuveni radijski komentator Ivan Tomić je za takve znao u prenosu da kaže „ovo su kamioni, a protivnici su avioni“.

Drugačije priča o onima u kojima vidi lepotu fudbala.

- Dobro je što je Argentina prošla u osminu finala. Videlo se kakvi su kad je pritisak bio najjači. Francuska je mnogo jaka, brza, raznovrsna... Fascinirale su me SAD. Način igre, taktička zrelost i ponašanje posle pobede protiv Irana su ono što je potrebno svetskom prvenstvu. Portugalci su evropski Brazilci. Imaju odlične igrače, ne samo Kristijana Ronalda. Prgavi su, bezobrazni, na dobar fudbalski način. Englezi su nešto posebno. Veliki su potencijal. Pokazali su zrelost u grupnoj fazi, videćemo kako će dalje sad kad se sve svodi na jednu utakmicu.

Brazil izdvaja od svih.

- Iznenadio me optimizam u Srbiji pred utakmicu protiv Brazila. Kako na Brazil? Imaju odlične igrače, ali opet imaju i odličan tim. Fantazija je kako igraju. Izgleda da u Srbiji ljudi nisu znali protiv koga igraju. Kod njih nema taktičke greške.

Od Brazila očekuje da dođe do finala, pa i da osvoji Zlatni globus.

- Brazilci najteže pozicije rešavaju na najlakši način. Ne podležu pritisku. Taktički su odlični, a ljudi greše kad gledaju samo kako napadaju. Pogledajte kako igraju odbranu. Najbolji defanzivci su Brazilci. Tijago Silva i Markinjos su stub tima, ostali su nadogradnja. 

Priča tako dođe i do Srbije.

- U redu je želeti pobedu protiv Brazila, ali treba biti svestan protiv koga se igra. Srbija ima odlične fudbalere i to podiže ambiciju, ali neophodno je biti realan. Prvi cilj trebalo bi da je prolazak grupe, a posle je sve moguće.

Na trenutak pravi skok kroz vreme.

- Otišli smo na Prvenstvo sveta 1982. sa očekivanjima nacije da ćemo igrati najmanje polufinale. Predviđano nam je bilo i finale, ali bez polufinala nije trebalo ni da se vraćamo. I mi smo bili sigurni da ćemo napraviti nešto veliko. Pred odlazak u Španiju posetio nas je političar Stane Dolanc. Doslovce nas je pitao da li smo normalni. Rekao nam je da smo narod pripremili za uspeh i da će narod biti ljut ako osvojimo „samo“ treće mesto. I tako je bilo. Uvek me ta priča podseti da je neophodno biti realan u očekivanjima.

Brzo se vraća u današnjicu.

- Zašto Srbija ne veruje selektorima? Zašto smena posle svakog svetskog prvenstva? Da li će tako i sa Stojkovićem ako ne osvoji svetsko prvenstvo? Piksiju treba dozvoliti da radi, da nastavi i od nereda napravi red. Selektora treba podržati i zaštiti. Književnik Duško Radović je rekao fenomenalnu rečenicu „lakše se zaboravljaju pobede nego porazi“. Narod neće oprostiti poraz, ali selektor mora da oseti da i u porazu ima podršku.

Ističe da je potrebna i povratna reakcija.

- Kritika, ona dobronamerna, je neophodna i uvek poželjna, ali treba naći način kako je saopštiti. Treba imati meru. Normalno je da novinar pita, a na to treba naći način da se odgovori. Mladi ljudi su teški, egoistični. Vremenom shvate da je od kritike bolja samokritika. Pođeš od sebe i proveriš šta si i kako radio.  Tada će i ljudi drugačije reagovati. Samokritika je prva pobeda u životu, pa i u fudbalu.

Između poverenja, kritike i samokritike se nalazi pobeda protiv Švajcarske.

- To je utakmica „50:50“. Švajcarska je tvrda, nezgodna ekipa, dobra taktički, iskusna... Srbija ima mlađe igrače, odlične, individualno bolje. Srbija je treći gol protiv Kameruna. To je bila poezija. To je igra kojom Srbija može da pobedi Švajcarsku.

Danje od današnje utakmice ne gleda.

- Kad o svemu odlučuje jedna utakmica sve je moguće. Tog dana mora sve da se složi, od atmosfere oko ekipe, dobre igre i božje volje. To su nepredvidive utakmice. O njima o-tom-po-tom. Potrebno je do njih doći. Turnirski sistem je veoma nezgodan. U grupnoj fazi može da se kalkuliše, ali kad se igra na jednu utakmicu sve mora da se složi do poslednje „karte“ - zaključio je Ivan Gudelj, nekadašnji prvotimac Hajduka i reprezentacije Jugoslavije.

(CEO TEKST možete da pročitate u današnjem štampanom ili PDF izdanju Žurnala)