Pozvanost da prozbori koju o deficitu savremenih bekova s vrhunskom polivalentnošću i plućima za dve utakmice Dragoslav Stepanović je zavredeo nesvakidašnjim minulim radom kao svojevremeno bek najvišeg planetarnog rejtinga i u postigračkoj karijeri kao trener teške kategorije.
Razlog je locirao u neadekvatnom i ležernom stručnom radu u omladinskim školama i naročito u kampovima.
- Klupskim čelnicima se čudim, usput nikako da nađem odgovor: zašto trpe nesposobne. Istovetno i roditeljima kad decu šalju na planine i u banje, papreno plaćaju samo dobro zabavljanje – smerno i bolno veli, Stepi.- Ima i do generacije, jedna „izbaci” centarhalfove, druga centarforove, treća... Ali, kako već godinama nemamo bekove adekvatne reprezentativnim ambicijama, slučajnost nije opcija. Što samo ojačava sumnju u pogrešne procene i metode trenažnih procesa.
Advokatski autoritativno je opleo i takozvane laptop stručnjake.
- Moderni treneri, navodnike obavezno, pogotovo u mlađim kategorijama upale kompjuter, odštampaju trening i pravac – teren. Pritom ne vode mnogo računa o bogomdanim sposobnostima dečaka, zatim i o nedovoljno utreniranoj automatizaciji tehničkih pokreta i taktičkih detalja. Bespotrebne stvari najčešće rade umesto da mališane uče prijemu lopte, šutevima iz igre, udarcima glavom, centaršutevima, saradnji s veznim igračima, driblinzima, završnicom... I, kad se pomenuto dobro uvežba, onda glava i noge rade besprekorno.
Neimanje interesovanja za, recimo, bekovsku poziciju oslikava jedino početnu fazu bavljenja fudbalom.
- Dečacima između desete i 13. godine možete da promenite sve navike, čak i slabiju nogu učinite dominantnom. Kasnije je mnogo teže formirati željeni profil igrača, tad najčešće trener iz lukrativnih ili prijateljsko-kumovskih pobuda nedovoljno talentovane i britke udarače pomere ka aut-liniji.
S ovim u vezi i zanimljiva dogodovština iz igračkog doba.
- Treneri, kad sam počinjao, stamenima bez velike fudbalske inteligencije i odvažnima u duelima su najčešće govorili: idi i bidi bek! Isključiš direktnog rivala, ostalo zaboravi ha, ha...
Osmeh nije utihnuo, nakon opaske: ko je vama identično rekao.
- Eeee, ja sam bio savremen i polivalentan – gromko se nasmejao.- Nekako sam bezmalo uvek uspevao da predvidim kad bi moj igrač mogao da dobije loptu. Tad bih se prišunjao, presekao pas njemu namenjen, krenuo ka napred, centrirao... Uloge bi se onda promenile i počeo bi da juri mene ha, ha...
Stepija je dodatno oraspoložila konstatacija: i, tako ste dospeli u tim sveta.
- Mnogo sam trenirao, uvek ostajao posle treninga i centrirao, centrirao... i, centrirao. Desnog beka sam igrao u omladincima OFK Beograda, izuzetni trener i čovek Stojan – Vule Vukašinović je stalno gledao naše utakmice i mene prozvao – Kasando. Radilo se o jednom od najčuvenijih bekova, zaboravio sam iz koje zemlje i iz kog vremena. Međutim, mene je u utakmici sa Sutjeskom trener Dunja Milić prekomandovao na levog beka i do kraja karijere nisam menjao poziciju. Što se ispostavilo dobitnim, ulazio sam unutra i šutirao jačom desnom nogom. Ne ide i da se hvalim, neretko i pogađao gol ha, ha...
MUKE I NEMAČKE
Neimanje bekova i štopera muči i jednu Nemačku, izgleda neće dugo.
- Omladinski centri sve učestalije niču, klubovi da bi dobili licencu za takmičenje moraće da imaju internat za 20 igrača, šesnaestogodišnjaka. Mogu, procena je, tek u tom dobu donekle da žive odvojeni od roditelja.
TADIĆEV NASLEDNIK - SAMARDžIĆ
Stepi je posebno akcentovao napore Dragana Stojkovića da mladog reprezentativca Nemačke Lazara Samardžića privoli „orlovima”.
- Piksi traži „desetku”, zamenu za Tadića. Iako igru započinju odbrambeni igrači, otkad je dozvoljeno dodavanje u šesnaestercu, potrebna je i ideja kako do protivničkog gola. Naslednika je pronašao u Lazaru Samardžiću, u momku s čudesnom levom nogom. Napustio je Lajpcig, ne znam razlog, savetovan od oca otišao u Udineze. Bože daj da ne budem u pravu, ali kadgod roditelji biraju klubove... tad, ništa dobro ne obećava.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
