Najdraža igračka Strahinje Stojačića (30, 201), najboljeg basketaša godine na svetu, od malena je bila narandžasta lopta.
Drugačije nije ni moglo da bude kad je u ranom detinjstvu gledao oca Zorana nekadašnjeg košarkaša Proletera i BFC Beočina, kasnije „krao zanat” od starijeg brata Stefana (33), koji je bio deo čuvene generacije juniorskih svetskih prvaka iz 2007. koja je do zlata došla pobedom nad ekipom SAD u kojoj su bili Stef Kari i Majkl Bizli.
Sportski gen nasledio je i od majke Snežane, nekadašnje gimnastičarke, sada član komisije FIG za rodnu ravnopravnost.
Strahinja spletom okolnosti nije imao košarkašku karijeru kakva mu se predviđala, ali se mudro, opet vođen Stefanovim primerom, preorijentisao na basket i u njemu vinuo do zvezda. Zajedno sa Markom Brankovićem, Dejanom Majstorovićem i Nemanjom Baraćem je deo ekipe koja je od kvarteta basketaša postala najorganizovaniji tim, a kao posledica su došli i fenomenalni rezultati – posle trofeja u Japanu, Manili, Lozani i Pragu, evropskog i svetskog zlata sa reprezentacijom, godinu su krunisali titulom na završnom Mastersu.
- U Abu Dabi smo otišli sa namerom da opravdamo ulogu favorita. Poslednja dva meseca, od povratka sa Svetskog prvenstva, radili smo na tome da najvažniji godišnji turnir dočekamo u top formi i krunišemo sezonu. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali mislim da od 2018. i Novog Sada nikom nije pošlo za rukom da objedini dva zlata sa reprezentacijom i pet trofeja na Mastersu – kaže Stojačić.
Da finalni turnir ima i prizvuk holivudskih scenarija potrudila se ekipa Beča u kojoj igra Stefan. Braća jedan protiv drugoga, bez pardona u borbi za titulu.
- Događalo se da smo protivnici, ali prvi put u životu smo bili rivali u ovako bitnom meču. Sve do par minuta pre utakmice nije mi bilo svejedno, ali kad se izađe na teren, i njemu i meni na umu je bilo samo da osvojimo trofej. Po završetku, sve se ponovo vratilo na staro. Sigurno da mi je to bio dodatni pritisak, ali znao sam cilj – da osvojim najveći turnir u klupskom basketu.
Ub je u Abu Dabiju uz sebe imao kompletnu logistiku.
- Zahvaljujući Darku Glišiću i opštini Ub, kao i kineskoj kompaniji koja je uz nas, prvi put smo igrali bez tog dodatnog pritiska vezanog za finansije i organizaciju. Imali smo mogućnost da trener i fizioterapeut budu sa nama, imamo grupu od deset, 12 ljudi u timu i stvarno je sve na višem nivou. Naše je bilo samo da igramo i opravdamo poverenje sponzora.
Kad se pogleda nagradni fond mnogi misle da se od basketa lepo živi. Donekle je to i tačno, basketaši iz tri najbolje ekipe na planeti, mogu da zarade više od većine košarkaša ne samo iz liga u regionu, već i nekih platežnijih.
- Mi nismo merodavni za objektivnu procenu, jer smo osvojili polovinu turnira ove godine. Prvih deset ekipa na turu ima solidna primanja, ostali se muče.
Da je basket sve primamljiviji i klubovima pokazuje i primer Partizana koji od ove godine ima 3h3 ekipu. A čaršija govorka da ih ima još koji nameravaju da oforme timove...
- Ne uplićem se previše u te priče. Koncentrisan sam potpuno na Ub i naše planove. Istina je da se sve više priča o tome kako će pojedini klubovi oformiti i tu granu u svojim kolektivima, čak se priča i o 3h3 Evroligi. To bi moglo da podigne basket na još viši nivo.
Kad smo mu poželeli da 2023. godina Ubu bude još uspešnija, Stojačić se nadovezao:
- Ne mora bolja, neka bude ista kao ova. Pitanje je i da li može, jedino da na Olimpijskim igrama osvojimo zlato.
Da mu se želja ostvari sasvim sigurno će navijati ne samo košarkaška, već i kompletna sportska Srbija.
BEZ MEDALjA NE BI BILO NI MVP TITULE
Strahinja Stojačić je najbolji basketaš svetske basket turneje u 2022. godini. Jedini je kom je pošlo za rukom da pređe granicu od milion bodova.
- Trofej za MVP igrača mi svakako znači, predstavlja veliki podsticaj za dalje korake. Ipak značajniji su mi titule na Mastersima, evropsko i svetsko zlato, jer da nije bilo njih ne bi bilo ni mogućnosti da konkurišem za ovo priznanje – kaže Strahinja.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
