Miloradovih pola veka uspeha

Godina na izmaku ući će u anale srpskog rvanja kao najuspešnija, garnirana sa četiri zlatne i bronzanom medaljom na SP u Beogradu, bronzom sa EP u Budimpešti i odličjima koje su mlađi borci osvojili na značajnim međunarodnim takmičenjima.

Uspesi su ostvareni u godini kad dr Milorad Dokmanac, selektor svih selekcija u RSS, može da se podiči velikim jubilejom. Ovog decembra navršilo se 50 godina kako je u trofejnom olimpijskom sportu Srbije.

- Rano sam se „zarazio” rvanjem, voleo sam da se borim i imao sam uspeha u mlađim uzrastima i osvajao medalje na prvenstvima nekadašnje Jugoslavije. Istovremeno sam, spletom okolnosti, danas nezamislivim, u 16. godini preuzeo mesto trenera u RK Slatina i u kontinuitetu radio do 2007, na klupskom nivou pune 33. godine. Raspadom nekadašnje države, iz Slavonije sam došao u Sombor, potom u Suboticu i bio sam trener u Radničkom, subotičkim klubovima Spartaku i Prozivci.

Kad ste počeli da radite sa reprezentativnim selekcijama?

- Veoma rano jer sam 1989. izabran sam za selektora – trenera kadeta i juniora i tri decenije sam radio sa raznim selekcijama, od kadeta do seniora. Ispratio sam na stotine rvača koji su ostavili trag, neko veći, neko manji i na početku ovoga veka, radio sam na nacionalnom nivou sa kadetima i juniorima.

Tada se pojavila generacija koja je proslavila srpsko rvanje?

- Predvodnici su bili Davor Štefanek, Kristian Fris i Aleksandar Maksimović. Prepoznao sam uh još dok su bili kadete, na vreme uvrstio u nacionalni tim u mlađim kategorijama, a kad sam 2004. prvi put izabran za selektora reprezentacije Srbije, postali su članovi seniorske ekipe. Posle njih došli su Mate i Viktor Nemeš, Sebastian Nađ, Radomir Petković, Mihajlo Bajlović, Vladimir Stankić, Boban Živanović, Branko Kovačević i osvajali su medalje kao kadeti, juniori i seniori. Ta generacija osvojila je 41 seniorsku medalju na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima. U mlađim uzrastima, pod mojim rukovodstvom, osvojena su 34 odličja

Kad je reč o reprezentativnim takmičenjima niste pored strunjače, uz borce, pa pojasnite ulogu selektora?

- Ovo mi je peti mandat na mestu selektora i bio sam prisutan na četiri olimpijade i na svetskim i evropskim šampionatima, ne samo seniorskim. Moja prvenstvena uloga na mestu selektora je da se pobrinem da se blagovremeno vrši selekcija u svim uzrasnim kategorijama, kao i operativno i strateško planiranje rada svih nacionalnih selekcija, a imamo ih 15. Kod nas je drugačije u odnosu na druge sportove, u svim uzrastima, od najmlađih do seniora, imamo prve trenere i njihove pomoćnike, koji sprovode plan rada i predvode timove na takmičenjima. Naravno, tu sam uz i pored njih.

Stručni štab koji predvodite je brojan?

- Lad je reč o trenerskom kadru imam vrsne saradnike i svi oni imaju jasna zaduženja. Stojan Dobrev, Vojislav Trajković, Đorđe Miolski, Kristijan Fris, Šandor Ujhelji, Mihajlo Bajlović, Srđan Đoković, Gradimir Dedić, Dalibor Perović, Akoš Fabian, Dejan Jovičić i Božidar Baltić su moj tim stručnjaka zaduženih za sve selekcije u grčko – rimskom, slobodnom stilu i rvanju za žene. Kad nabrajam njih, ranije pomenutim rvačima, koji čine ovu generaciju najuspešnijih u istoriji i koji su od kadeta u reprezentaciji, treba dodati sjajne, Zuru Datunašvilija, Mišu Kadžaju, Stevana Mićića i Ali Arsalana. Čak je 11 rvača osvojilo 41 medalju na najvećim takmičenjima i učinilo nas ponosnim.

Uspešnu godinu, kao što je ova, niko u našem rvanju nije očekivao?

- Rezultati su zaista fantastični. četiri zlatne medalje i bronza sa planetarnog šampionata u Beogradu, učinili su nas velesilom u rvanju. Upisali smo se u istoriju srpskog sporta jer ni na jednom svetskom šampionatu u individualnim sportovima, Srbija , a ranije ni Jugoslavija, nije ostvarila ovakav uspeh. U svetskim okvirima, samo su Rusija i Iran osvajali po četiri zlata na svetskim prvenstvima, sad smo stali uz njih, a znate i sami koliko su to velike zemlje i koliko imaju rvača.

Kakvo je trenutno stanje na domaćoj rvačkoj sceni?

- Poslednjih godina ostvarili smo odlične rezultate u svetskim okvirima i to je doprinelo da rvanje dostigne najviši mogući nivo. Znatno nam je porastao broj takmičara na regionalnim i državnim prvenstvima u svim uzrastima i sa povećanjem masovnosti, došao je i visok nivoa kvaliteta. To je potvrđeno na svetskim, evropskim i balkanskim prvenstvima kod mlađih i u svakoj konkurenciji su osvajali medalje.

Uslovi za rad su poboljšani?

- Kako da ne i posebno je značajno mesto i uloga Vojvođanske Akademije u Kanjiži, gde se svakodnevno sistematski radi na poboljšanju kvaliteta mladih srpskih rvača i rvačica. Sa nestrpljenjem očekujemo stavljanje u funkciju Sportskog centra za borilačke sportove na Košutnjaku.

Rvački savez Srbije intenzivno pomaže klubove?

- Tako treba i tako se radi i mi smo njihov servis, a reprezentacija je iznad svega i briga svih nas. Klubovi se pomažu na razne načine, od plaćanja troškova za organizaciju nacionalnih prvenstava i kup takmičenja, plaćanja zvaničnih lica, a otišlo se i korak dalje - dvadeset najboljih klubova sa rang liste dobili su od 700.000 dinara, do 2.000.000. kako bi se povećao broj takmičara sa stipendijom i broj angažovanih stručnjaka. Uz to, naredne godine na stipendijama će biti 80 rvača i oko 20 trenera. Svakako dobra priprema da se novi, mladi borci, uključe u program rada nacionalnih selekcija.

Beograd je ponovo domaćin SP?

- Bili smo u septembru više nego dobri domaćini, organizovali planetarni šampionat na najvišem mogućem nivou, dobili pohvale i priznanja od svih učesnika pa nam je dodeljena organizacija novog svetskog prvenstva. Imali smo i imamo veliku pomoć i podršku države, Vlade Republike Srbije, Ministarstva sporta, Olimpijskog komiteta i dostojanstveno i ovde i u svim drugim zemljama, predstavljamo Srbiju i njen sport. Šampionat naredne godine biće prvi filter za Olimpijske igre u Parizu i time još više dobija na značaju. Na glasanju za dodelu domaćinstva samo je jedan član Biroa Svetske rvačke federacije bio protiv, svi ostali su bili za Beograd. To jasno govori kakav ugled i poštovanje u svetskom sportu ima Srbija – završio je dr Milorad Dokmanac.