Golmani sa dva lica

Bez fudbalera nema golova, bez golmana nema fudbala…

Čuvari mreža uvek su bili više potcenjeni nego precenjeni, dobro je poznata stara priča da na gol ide onaj koji ne zna da igra, a to se posebno odnosi(lo) na Brazilce.

Sve kreće iz parkića, nastavlja se u školskom dvorištu, pa posledično i u profesionalnom fudbalu, najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Kako svuda, tako i u brazilskom komšiluku, Argentini, o čijem golmanu reprezentacije se s pravom, ali iz pogrešnih razloga za koje je sam kriv, najviše priča u poslednje vreme.

Argentina je osvojila Mondijal u Kataru, Leo Mesi je podigao jedini veliki trofej koji mu je nedostajao za savršenu kolekciju, pored njega u timu najviše se istakao golman Emilijano Martinez, ali…

U pitanju nisu bile samo sjajne odbrane već, pre svega i najblaže rečeno, ekscentrično ponašanje zbog koga je stavljen na stub srama i teško će ga oprati i „januarska” i „februarska” reka.

Time se argentinski čuvar mreže pridružio plejadi ekstremnih golmana, ekstremnih ako se kao kriterijum uzme njihovo ponašanje.

EMILIJANO MARTINEZ (ARGENTINA) - Transfer neprijatnosti

Svet je obišla scena zbog koje su majke stavljale ruke na oči dečici, a kod odraslih još jednom definisao pojam transfera neprijatnosti: posle finala, pošto je dobio nagradu za najboljeg golmana Mondijala, Martinez je „mrtav ‘ladan” stavio trofej na donji deo stomaka u vidu falusa i uperio ga, kako je posle objasnio, „prema navijačima Francuske koji su ga sve vreme prozivali i nervirali”.

Nemušto objašnjenje za takav prostakluk…

A onda je na proslavi titule, u autobusom koji je kružio Buenos Ajresom, u rukama držao lutku bebe na čije lice je nalepio Mbapeovu sliku! Šta reči.

Ubrzo se oglasio i njegov menadžer iz Aston Vile, Unai Emeri, koji je, između redova, najavio da će ga staviti na transfer listu.

O ovom slučaju oglasila se čak i Ameli Udea-Kastera, ministarka sporta u vladi Francuske:

- To smatram jadnim. To je vulgarno, neprikladno i nije doraslo prilici! Nije se istakao kao pobednik, već je imao prilično jadno ponašanje!

RENE IGITA (KOLUMBIJA) - Večni škorpion

Može se reći da je i ranije bilo ekscentričnog ponašanja, ali nikako u kontekstu vulgarnosti koje je demonstrirao Martinez.

Čuveni potez Renea Igite od pre 27 godina na Vembliju i dalje impresivno deluje, a svojevremeno je bilo pravo čudo zbog koga su se kose čupale: svi se sećaju njegovog čuvenog udarca „škorpion” na prijateljskom meču Engleska – Kolumbija (0:0)! Rezultat govori da nije primio pogodak ni posle dotad neviđene agzibicije, atrakcije koja se prepričava i dan-danas.

Potsećanja radi, evo kako je to bilo: vezista Albiona Džejmi Rednap želeo je da uputi centaršut, ali je lopta krenula ka golu, a Igita je odbranio kako je odbranio u ušao u istoriju fudbala, a bogami i cirkusa.

Kad su ga posle meča pitali šta bi bilo da je primio gol, lakonski je odgovorio:

- Ubio bih se... – rekao je tad Igita, a nešto kasnije je priznao da je pet godina planirao taj potez! Evo i zbog čega: - Volim da gledam decu kako pokušavaju da izvedu „makazice”. Kažem im: „Pa to je lako, probajte obrnuto”!

HARALD ŠUMAHER (ZAPADNA NEMAČKA) - U zmajevom gnezdu

Harald Toni Šumaher, golman Zapadne Nemačke na dva Mondijala, 1982. i 1986, posebno se istakao na ovom prvom, u Španiji, ali ne po dobru. Pitajte Patrika Batistona...

Šumaher je i pre meča sa Francuskom u polufinalu važio za „prljavog”, koji ne haje mnogo za protivnike, ni za njihova osećanja, a bogami ni za zdravlje.

Tako je krvnički uleteo đonom u Batistona da mu je polomio tri zuba i povredio mu vratni pršljen, a nesrećni Galski petao dugo nije imao prilike da kukuriče.

Zanimljivo, za ovaj maši-geri holandski arbitar Šarl Korver nije ga častio čak ni žutim kartonom, a bio je zreo za pritvor, a još su Panceri prošli u finale na penale – Šumaher je, eto, bio i junak odbranivši udarce Didijea Siksa i Maksima Bosisa - i tamo izgubili od Italije (1:3). 

Treba imati u vidu da se Šumaher kasnije nije ni raspitivao kako je Batistom i nikad nije izrazio žaljenje niti kajanje, što potvrđuje gore pomenutu tezu.

TOMASO BERNI (ITALIJA) - Nula kao zaštitni znak

Priča za sebe je Tomaso Berni, koji je u dresu Intera upisao više crvenih kartona nego sekundi na terenu!

Berni, nekadašnji mladi reprezentativac Italije, danas već 39-godišnji fudbalski penzioner, dete je Intera, u tom klubu je 2020. završio golmansku karijeru tako što za šest godina nije upisao nijedan meč u bilo kom takmičenju!

Čovek se zadovoljio da bude treći golman, a (nije)branio za platu od 200.000 evra godišnje! A čak ni to nije najinteresantnije u njegovoj priči: nije branio ni sekund, a uspeo je da dobije dva crvena kartona! Eto, to mu je bio učinak u dresu, odnosno, na klupi slavnog kluba.

I karijera mu je čudnovata, s obzirom da se 2001. iz Interove akademije preselio u čuveni londonski klub, Vimbldon, gde, pogađate, nije upisao nijedan nastup. 

Svojih 120 nastupa u seniorskoj konkurenciji ovako je rasporedio: 87 utakmica za Ternanu, devet za Lacio, 16 za Salernitanu, pet za Bragu i tri za Sampdoriju. U Torinu je bio 2013/14. i takođe upisao „krompir”, kao i na početku karijere u Vimbldonu i na kraju u Interu!

A pomenute crvene kartone dobio je u poslednjoj sezoni karijere, 2019/20: prvi u januaru pre dve godine protiv Kaljarija kad je ironično aplaudirao glavnom sudiji pošto je ovaj isključio Lautara Martineza u 90+5.

Drugi crveni dobio je u junu te godine protiv Parme, u 68. minutu, kad ga se zbog dobacivanja sa klupe odstranio arbitar Fabio Mareska.