Najuspešniji, najiskusniji, najmudriji... Ljubiša Tumbaković, čovek s najviše vođenih derbija (27) i više nego iko pobeda (9-9-9) u sudarima Večitih... Uspešniji čak i od Ileša Špica (16: 6-3-7), Miljana Miljanića (15: 7-6-2), Miše Pavića (14: 7-5-2) i Branka Stankovića (9: 5-2-2), Ljupka Petrovića (9: 3-4-2)... Dan uoči 169. derbija večitih rivala – idealan sagovornik za priču o rekordu nad rekordima, iskustvu o susretima s Crvenom zvezdom, nadmudrivanju s kolegama među kojima je i zlatnim slovima upisan u svim istorijskim spisima Ljupko Petrović..
Bilans satkan ciframa 9-9-9 kao da je štelovan kao ukras trenerske derbi karijere...
- Ništa u životu nije slučajno. Boraveći u Kini došao sam do saznanja da je kod njih najznačajniji upravo broj devet... Sve je vrlo interesantno. Svaka utakmica od tih 27, bez obzira da li sam pobeđivao, igrao nerešeno ili gubio, imala je lepotu kakvu valjda imaju samo utakmice između Partizana i Crvene zvezde.
Imate više pobede i od jednog Miljana Miljanića, Miše Pavića, Ileša Špica koji je bio „otac svih trenera“ Partizana...
- Prvo, prelepo je biti u društvu treneri od kojih smo svi mi učili i unosili nešto svoje. To su sjajni treneri: neprevaziđeni Miljan Miljanić, legendarni Miša Pavić, Branko Stanković, Gojko Zec, u novije vreme – Ljupko Petrović koji je legenda, čovek je bio prvak Evrope... Biti iznad svih tih trenera sa 27 prvenstvenih, a ukupno 40 derbija i znati da u skorije vreme verovatno niko neće moći da dostigne, zaista je lepo... I zaista uživam u svemu tome. I pamtim svaki derbi...
Prvi derbi vam je verovatno bio najteži i najzahtevniji, igralo se pred više od 80.000 ljudi na Marakani, bilo je 1:1...
- Sve je u tom periodu kod mene došlo brzo... Na opšte iznenađenje postao sam trener Partizana u junu, već u oktobru igrao se derbi. Mislim da je na Zvezdinom stadionu tada bilo 90.000 ljudi, nije bilo sedenja. Gostovali smo ekipi koja je osvojila titulu prvaka Evrope, istina, deo tima je ostao, ali je bio jako interesantan... Naša ekipa bila je sjajna: sa Mijatom, Gogijem Petrićem, Stanojkom, Budom Vujačićem, Bogdanom, Krčmom, Brnom... Odigrali smo jako dobro utakmicu, poveli 1:0, a onda par minuta pre završetka primili smo uslovno autogol. Mali Lukić je šutnuo, lopta je udarila Budu Vujačića u butinu i ušla u gol. Ne znam da li je posle toga ikad više bilo skoro 100.000 ljudi.
Kako ste se pripremali za derbi, da li su igrači bili pod posebnim stresom zbog važnosti utakmice sa Zvezdom?
- Moram da priznam da sam u tom periodu nasledio ekipu koja je imala svoj stil igre i prepoznatljivost stečenu kod prethodnih trenera Miloša Milutinovića i Švabe Osima. Ja sam udenuo neke stvari koje su bile karakteristične za moje shvatanje igre. Svako na svoj način doživljava tu utakmicu. Neko je manje, neko više nervozan... Neko prikriva nervozu... Možda sam u tom momentu od svih njih nervozniji bio ja, ali sam se jako dobro držao.
Kako ste uspevali da saznate sastav protivnika...
- Tada nije bilo protoka informacija kao što je danas. Svako ima nekog prijatelja koji ima svog prijatelja... Pitaj „onoga“ da li igra „onaj“, drugog da li je spreman „treći“... Ali, mogli smo da pogodimo maltene u glavu sastav protivničke ekipe. I ne samo mi njihov, nego i oni naš. Naš tim bio je izdefinisan već... Znalo se sve... i šta su tražili prethodni treneri, a ja sam pravio neke korekcije kod prekida, postavke i zahteva igrača... Generalno, nije moglo puno toga da se sakrije.
Vaš derbi na Stadionu JNA i poraz od Zvezde 0:2 doveli su do svađe sa Živadinovićem...
- Prvi moj derbi u Humskoj dobili smo, moglo bi se reći i rutinski iako je bilo samo 1:0, imali smo zaista jak tim. Na kraju sezone odlučili smo da zbog sankcija 12 igrača prodamo i da novu počnemo sa našim tadašnjim klincima Miloševićem, Nađom, Ćirićem, Vasiljevićem... Od starijih ostali su Gudelj, Brnović i Pandurović.. Došli su Bata Mirković, Ćurčić i Čurović. Postojala je bojazan da li ćemo se maltene boriti za opstanak u ligi jer smo imali izuzetno mladu ekipu. Osvojili smo međutim TV Ligu šampiona, fantastično smo se pripremili, a ti klinci su već u prethodnoj sezoni ulascima u igru bili prilagođeni ekipi kakvu smo želeli da napravimo. Ako uopšte ikad možeš da budeš zadovoljan utakmicom koju izgubiš od Zvezde, onda je to bila ta. Deca su igrala maestralno, potez, pas, dribling, sve... ali u isto vreme bili su neiskusni i naivni i Zvezda je to iskoristila i iz dve akcije dala nam je dva gola: jedna kontra i jedan fantastičan šut Ilije Ivića koji da šutira milion puta, takav gol verovatno ne bi ikad više dao... Ali, nema veze... Živadinović je na „tv“ rekao da su to uigrane varijante, a naravno tako nešto ne može da se uigra. Odgovorio sam da je to fudbalska dekadencija i da nikad ne bih želeo da moja ekipa igra tako...
Sutradan ste bili još konkretniji, rekli ste pred novinarima: „pocepao bih trenersku diplomu kad bi moj tim igrao tako dekadentno“?
- Jesam! I danas isto mislim. Posebno kad vodiš Zvezdu, Partizan ili neke druge velike klubove, moraš da zadovoljiš i „formu“ navijača, da uživaju u fudbalu, da vide potez, naravno da se napravi i rezultat. I dalje tako mislim, to je sport. To privlači publiku...
Susreti sa Ljupkom Petrovićem bili su posebno interesantni...
- Ljupko je takođe temeljan, iskusan... Van terena smo bili jako dobri prijatelji. Znao je da pripremi ekipu vrlo disciplinovano, organizovano, čvrsto... On učestvuje u igri, vodi utakmicu.... Teško je bilo protiv Ljupka igrati utakmicu... Mislim da niko od trenera Crvene zvezde, a bilo ih je osmorica-devetorica, nije mogao da me iznenadi nekim detaljem...
Protiv Ljupka Petrovića odigrali ste sedam utakmica, međusobni bilans je 2-3-2.
- Najinteresantniji je bio 100. derbi. Fudbalska nepravda! U najgoroj varijanti, trebalo je da bude nerešeno... Bio je to pravi praznik fudbala, ambijent, lepota derbija, uživanje... Ušli smo u tu utakmicu maksimalno ozbiljno, motivisani i odigrali smo fantastično oko 70 minuta. Jedan od ključnih igrača bio je Saša Ćurčić, on je bio takav momak – uživao je u fudbalu. Međutim, već u prvom poluvremenu tražio je izmenu, pa sam ga vratio, rekao mu na poluvremenu: „hajde još malo“.... Držao je nivo naše igre koja se orijentisala visoko prema Zvezdinom golu. Onog momenta kad je Ćurčić izašao, Ljupko je napravio transformaciju, prebacio je Mitka Stojkovskog na levog beka, krenuo napred, mi smo napravili dve kardinalne greške i Crvena zvezda je vrlo lako dala dva gola i pobedila nas. Realno, nismo zaslužili taj poraz. Ali, bože moj, pobeđivali smo i mi na Partizanovom stadionu kad su 10 minuta pre kraja imali 1:1 u Kupu pa su izgubili 3:1.
DULjAJ I KAO PETLIĆ ZNAO ŠTA HOĆE
Ljubiša Tumbaković bolje od svih trenera na svetu poznaje Igora Duljaja, novog trenera Partizana...
- Ja sam došao u Partizan kao trener mlađih kategorija, a Duki je bio petlić. Nije me čak ni zvao po imenu, nego, „treneru, treneru, morate da mi kažete 10 minuta pre kraja treninga da mogu da odem“. Pored svega što sam radio na treningu, ja sam kontrolisao i vreme da Igora deset minuta pre kraja pustim da bi stigao na autobus i otišao u školu. Gledao sam ga sa terena kako trči ka svlačionici, uzima stvari i trkom ide prema Autokomandi, odakle je autobusom išao na glavnu stanicu pa hvatao autobus za Topolu. Dolazio je prvi, u sedam sati prvim jutarnjim autobusom iz Topole da bi stigao na trening u osam...
I kao dete bio je vredan...
- I kad je imao 10 godina znao je šta hoće. I kad sam ga prvi put ubacio u prvi tim sa 17-18, znao je sve svoje vrednosti, imao veliko poštovanje prema saigračima, trenerima... Radio je pošteno i na kraju došao do toga da igra za Partizan, u inostranstvu, za reprezentaciju... Duljaj je ozbiljan primer kako neko ko želi da uspe u fudbalu, mora i da mu se posveti. Sjajan momak, sjajan igrač, ja se nadam biće i sjajan trener.
Šta biste ga savetovali u ovom jako teškom trenutku za njega – debitovaće kao trener u prvom timu Partizana na večitom derbiju, teže nije moglo?
- Duki je svestan svih svojih vrednosti, ekipe koju vodi, naravno i Crvene zvezde. Ništa ne prepušta slučaju. Treba da bude ono što jeste: stabilan kad su odnosi sa igračima u pitanju, temeljan u pripremi utakmici. Nema ništa lepše od toga što će kao trener debitovati na derbiju! Neka izvede svoju ekipu i bude deo te priče. Radovao se kao igrač protiv Crvene zvezde, neka tako i vodi svoj tim i ja mu želim ono što bih i sebi poželeo....
NISU PROBLEM TRENERI NEGO KLUBOVI BEZ STRATEGIJE
Prilično su daleko svi ostali treneri koji bi eventualno mogli da vam se približe na večnoj listi učesnika derbija, šta je problem kod današnjih trenera?
- Nije problem u trenerima. Treneri su i dalje najbolje što srpski fudbal ima. Problem je u strategiji, rukovođenju i vođenju srpskih klubova. Kao što imamo jako talentovane fudbalere, tako imamo i trenere. Oni su posledica načina života u ovom trenutku u Srbiji i neregulisanog statusa fudbalskih klubova. Za razliku od svih trenera koje ste apostrofirali na listi najtrajnijih i najuspešnijih, ja sam imao sreću da je Partizan kao klub bio najstabilniji u svakom pogledu i s percepcijom ljudi iz kluba kad je budućnost bila u pitanju. Bili smo pod sankcijama, a prodavali smo svake godine između sedam i deset igrača. Zato smo bili materijalno stabilni. Partizan je napravio SC Teleoptik s vizijom da to bude deo strategije gde će najveći deo prvotimaca dolaziti iz naše škole.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
