Pre nekoliko dana u Leiriji (Portugalija), održan je Zimski kup Evrope u bacačkim discillinama. Navikli smo da se na spisku učesnica nađe i ime srpske rekorderke u bacanju diska, Dragane Tomašević (63,63 m), ali se to nije dogodilo. Kad smo proverili razlog, od iskusne takmičarke (rođene 4. juna 1982.) dobili smo odgovor:
- Odlučila sam da, kako se to kaže, okačim patike o klin. Ili možda disk, ne znam šta je primerenije od toga.
Kad je već povod bio Zimski kup Evrope, da se prisetimo vaših ostvarenja na tom takmičenju?
- Mnogo se toga dogodilo, mislim da sam 11 puta učestvovala na ovom takmičenju. Osvojila sam četiri medalje: srebrnu 2017. u Las Palmasu u Španiji i tri bronzane - 2008. u Splitu, 2013. opet u Španiji, samo u Kasteljoneu i 2014. u Leiriji.
Bilo je medalja i na drugim značajnim takmičenjima?
- Imam kolekciju s mediterankih igara: zlato u Almeriji, srebro u Mersinu i bronza u Peskari. Dva treća mesta bila su na Univerzijadama u Izmiru i Bangkoku.
Kad već govorimo o uspesima, šta smatrate najvećim dometima u karijeri?
- Dva sedma mesta u finalima svetskih prvenstava, 2005. u Helsinkiju i 2011. u Daeguu. Bila sam u finalima evropskih šampionata 2006. u Geteborgu, 2010. u Barseloni, 2012. u Helsinkiju, 2016. u Amsterdamu i 2018. u Berlinu.
Učestvovali ste na takmičenjima od 2001. do 2022?
- Od juniorskih dana imala sam norme za sve najveće događaje. U prvom planu je svakako pet Olimpijskih igara! Pomnožite period s četiri godine između dve i dobićete impresivan broj. Trebalo je toliko trajati u vrhunskom sportu. To mi je donelo i priznanja za najuspešniju atletičarku Srbije tri puta, pa najbolju sportiskinju Vojvodine, a i „Žurnal” me je izabrao jednom za apsolutno najboljeg atletičara Srbije. Na toj listi nema previše imena - zapaža uz osmeh Dragana Tomašević.
Kad podvučete crtu pod karijeru, šta mislite da vam je najveći neuspeh?
- Nekoliko puta sam bila blizu osvajanja medalje na velikim takmičenjima, ali igrom slučaja, ili kako već to da nazovemo, nije se desilo, pa to možemo smatrati neuspehom. Najveća propuštena šansa je Osaka i Svetsko prvenstvo, gde sam na poslednjem treningu bacala šest hitaca preko 65 metra, a u kvalifikacijama nisam uspela. Olimpijske igre u Pekingu...bila sam spremna za medalju. Pred takmičenje imala sam 63 metra i na treningu i na takmičenjima te godine, a u kvalifikacijama nisam prošla za devet centimetara. Za bronzanu medalju bilo je dovoljno 62,20 metara.
Kada ste bili najbliži medalji?
- Geteborg 2006. U kvalifikacijama tog prvenstva Evrope bacila sam disk do važećeg državnog rekorda 63,63 metra. Da su se kvalifikacije ponovile u finalu, bila bih među tri.
Zašto ste odlučili baš sad da okačite disk o klin?
- U nekoliko navrata htela sam da se povučem, ali, opet na insistiranje trenera, ostala sam sve do 2022. i prvenstva Evrope u Minhenu. Mislim da sam dovoljno dugo bila u atletici, ostvarila sve što se moglo, osim medalje koja donosi nacionalno priznanje. Ostaje vreme za mlade nade i neka nova imena...
ZAHVALNA TRENERU KRTINIĆU
S trenerom Danilom Krtinićem ste od 1998. bili do kraja karijere. Nepisano je pravilo da najuspešniji atletičari rade s jednim, eventualno dva trenera sve vreme?
- Zahvaljujući treneru Krtiniću, bila sam učesnik na najvećim događajima toliko dugo i neprestano. Njegov sistematičan i kvalitetan rad sačuvao me je od ozbiljnijih povreda. koje su po pravilu sastavni deo vrhunskog sporta. Imao je ponude da radi u drugim sportovima i s asovima drugih država, ali i kad je to prihvatao, uslov mu je bio da nastavi da trenira sa mnom i na tome sam mu zahvalna. Njegova je zasluga što nisam zapostavila ni obrazovanje, pa sam uporedno s treningom i fakultete završavala. Veliki uspeh je i taj što smo kroz dobre i loše stvari zajedno prolazili i ostali prijatelji za ceo život.
OSTAJE UZ KRALjICU SPORTOVA
Vidite li i svoju budućnost u atletici?
- Od januara sam počela da radim u Sportskom savezu Sremske Mitrovice, a zajedno s trenerom Krtinićem i s grupom mladih atletičara. Naravno, uz pomoć trenerovih saveta učim nove stvari, tačnije, od aktivnog sportiste, sad prelazim polako u trenere.
TRI DIPLOME
Imate nekoliko diploma?
- Uz dugu sportsku karijeru, usavršavala sam se u drugim oblastima. Završila sam Višu školu za obrazovanje vaspitača - vaspitač, pa Pedagoški fakultet u Somboru - profesor razredne nastave, i Fakultet za sport Tims - master profesor fizičkog vaspitanja i sporta.
POČETAK 1997.
Kad ste počeli da trenirate?
- Još 1997. počela sam da bacam kuglu kod trenera Aleksandra Spajića i Gorana Pavlovića, a onda sam 1998. prešla kod Danila Krtinića i na njegovo insistiranje, na disk, dve sezone kasnije i tu ostala 22 godine u klubu Sirmijum.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
