Ćurković: Verujem u Duljaja i Partizan

Ivan Ćurković shodno bogatoj životno-sportskoj biografiji „osuđen” je na pitanja: „kako iz ovoga”, ređe: „šta je to bilo?”

Legendarni golman i trofejni funkcioner idealna je adresa za - viziju, usputno – deskripciju.

Otud, počasnom predsedniku Partizana, svedoku najnovijeg neuspeha – protiv Čukaričkog na Banovom brdu, „bacili smo rukavicu” – da li će sunce, kao u navijačkoj pesmi, da ogreje / obasja Humsku ulicu?

- Vidim sunce, nisam pesimista. Mora da grane! Partizan ima ekipu za „gore”, treba dodati gas i pronaći rešenje da se u dogledno vreme bude i prvi. Neophodno je da postoje red i disciplina na svim nivoima, klub bez toga ne može da funkcioniše. Mora da se zategne! Kad sam bio predsednik, tolike godine, znalo se ko šta radi - nikad Bjekoviću nisam govorio dovedi „tog i tog” igrača, dobar je. Šta je Nenad predlagao, ja sam prihvatao. Tumbaković, takođe. Odlično su se bavili sportskim stvarima, Zečević i ja svim drugim – podsetio je Ćurković na veliki crno-beli kvartet i zlatne godine Parnog valjka.

Može li da se iščupa ova sezona, bude drugi uprkos brojnim posrnućima, u Ulici beogradskog bataljona – skoka u ambis?

- Nadam se, ispred nas je još jedan period vrlo važnih utakmica. Partizan je moj klub, uvek stojim iza njega. Odgovornost je najviše na igračima i stručnom štabu, opet... verujem u njih.

Mnogi se ne bi složili: uperenog prsta krivice u upravu?

- U fudbalu postoji najveća demokratija na svetu: svako je u pravu. I gledalac i predsednik! Svako ima pravo na mišljenje i niko ne govori apsurde. Rukovodioci, naravno, imaju određenu odgovornost – sastoji se od obezbeđivanja atmosfere i materijalnih primanja, danas – velikog problema. Zadatak vrhuške su redovne plate, zamislite da se ne dobijaju tri, četiri meseca? To joj je glavni posao, plus – da fudbaleri i struka, kao što je slučaj u Partizanu dugo godina, imaju uslove za rad. Ne mogu ja zato što je neko promašio gol da viknem: „Ua, predsedniče!” Zar je on i za to kriv?

Čak i da je tako, sve ovo, ipak, previše traje?

- Kroz karijeru sam imao i uspeha i padova, to je za sport normalno. Ništa iznenađujuće. Fudbal je komplikovan, prvo - igra se nogama, drugo – na najvećem terenu, treće – s najviše igrača. Potrebno je ući u glavu svakom!

Čini se da Igor Duljaj, najslabijeg početnog učinka od svih trenera kroz Partizanovu istoriju, radi Sizifov posao?

- Trenerski posao nimalo nije lak, po meni – najteži je u fudbalu. To je put za bivše fudbalere, ne doktore, inžinjere. E, sad, neko vidi bolje, neko... Dobro su plaćeni i, samim tim, odgovorni, nisu to amateri pa da kažu: „'Ajde malo da se zezamo.” Naravno, za sve je potrebno vreme.

Partizan, srozan na četvrto mesto i sa ambicijom da 2022/23. završi tik iza Crvene zvezde, nalazi se u cajtnotu – pašće mu zastavica?

- Kad su mi rekli da će Duljaj da bude trener – složio sam se da je za Partizanovu trenutnu situaciju dobra solucija. Dugo je u Humskoj, živi za klub, dosta je energičan i privržen poslu. Želi da nauči, da se perfekcionira i ovo je prilika za njega. Znate, potrebno je da ste malo više uz prvi tim, treneri sve drugačije posmatraju dok vode Teleoptik, uče mlađe kategorije. Po dodiru sa prvotimcima, potrebno je vreme da im se uđe u glave. Igrači su takvi... kakvi jesu.

Da konkretizujemo: verujete li Duljaju i vidite li Partizan bar u „utešnoj” luci, umesto kao direktnog učesnika grupne faze – u kvalifikacijama za Ligu šampiona?

- Verujem u Duljaja... Partizan! Postoji taj plej-of, pa ćemo da vidimo. Ne mogu da kažem da slabije od ovoga ne može, međutim, red je da krenemo napred. Neka bude tako!