Boris posle istorijskog uspeha crveno-belih: Jači i u finalu

Da je istinski rukometni majstor Boris Puhovski je demonstrirao i u revanšu polufinala EHF kupa, protiv Alingsosa što golovima kad je bilo važno ili se lomilo, što prodorima redovno „izuvajući” odbranu rivala.

Belorusa su Šveđani i označili kao važnu polugu Novosađana još posle prvog meča, nekog na koga mora da se obrati posebna pažnja. Očekivalo se da će pokušati više da ga „zatvore”, ali se u tom poslu nisu pokazali. Ogromno iskustvo ima snažni bek iz Lige šampiona, mnogo važnih i neizvesnih utakmica je odigrao u karijeri,  Vojvodina je bila ubedljiva (32:24), nadoknadivši minus iz prvog duela (24:25) i prošla u finale gde je u borbi za trofej čeka ovog puta norveški tim:

- Srećni smo svi, ali nije bilo tako jednostavno kako se čini. Svi momci su uložili maksimum sila kako bismo to ostvarili. Snaga naše ekipe je što se borimo do kraja i zaslužili smo finale i sve što nas tek očekuje – priča Boris koji je jučerašnji dan iskoristio za uživanje u lepom vremenu u Novom Sadu.

Odavno se ne pamti da je Novi Sad bio tako uzbuđen zbog rukometa, u Slanoj bari „igla nije imala gde da padne”. Svi odreda hvale ambijent u kome ste igrali, kakav je Vama utisak?

- Srećan sam što sam deo ekipe koja je „naterala” navijače da dođu jer je rukomet vrlo zanimljiv, dinamičan sport. Mojoj porodici i meni se jako dopala atmosfera, bilo je sjajno. Ni jedan čovek u dvorani nije ostao ravnodušan na ono što se događalo na terenu. Cela ekipa je osećala da imamo rezervnog igrača koji nas konstantno motiviše na bolju igru, želju za pobedom. Znali smo da će rezultat biti na našoj strani jer u takvom ambijentu jednostavno nismo mogli da izgubimo.

Posle malog grča u prvih pola sata,problema sa realizacijom, u drugom se sve otvorilo, odbrana je odradila odličan posao, u napadu je išlo sve onako kako ste hteli?

- Dva različlita poluvremena. U prvom smo napravili bazu za drugo, protivnik se malo umorio i iskoristili smo ono što nismo u prvoj utakmici – brz kontranapad kako bismo ubrzali igrali.

A, krenulo je od Vaših prodora i golova?

- I u prvom i u drugom delu sam ispunjavao zadatke trenera, videli smo šta prolazi, a šta ne, na šta više da obratimo pažnju i u nastavku smo prosto radili baš to iz čega je i došao tako dobar rezultat.

Kakva su očekivanja u finalu, ponovo skandinavski tim? Zapravo u polufinalu jedino je Vojvodina „kvarila” tu skandinavsku priču, od dva norveška i jednog švedskog tima i na kraju stigla nadomak trofeja?

- Biće svakako dve teške utakmice, ali za nas će biti važno kako odigramo u gostima. Dobro je što se tako namestio žreb da ponovo revanš igramo kod kuće. Nadam se da će nas i tu navijači podržati i da ćemo stići do trijumfa. Želimo to, nadamo se. Sve i ide ka tome. Ubeđen sam da imamo snagu i za taj poslednji korak. Ima dosta vremena, utakmice su krajem maja, početkom juna. Dobro je i što ćemo imati sad malo vremena i da se odmorimo u EHF nedelji. Sve je kako treba da bude. U finalu ćemo se boriti do kraja, nadam se da će pobediti jači i da ćemo to biti mi jer imamo dobar tim, sve se za sad dobro razvija – optimističan je vrsni Belorus koji je nedavno i u opštirnijem intervjuu za naš list istakao da Vojvodina ima tim za sve trofeje.