Osvajanjem srebrne medanje, Viktor Nemeš (do 77) ostvario je najveći uspeh srpskih reprezentativaca na EP u Zagrebu. Poražen je u finalu od Jermena Malkasa Amojana 5:4, pri vođstvu 4:1, u finišu, sedam sekundi pre kraja meča.
- Imao sam osećaj da će skočiti na mene i hteo sam da ga cimnem, pao sam u njegova „četiri boda“. Pogledaću snimak. Nisam tužan, ovo je sport i dešavaju se ovakve stvari, imao sam prednost, sve vreme bio dominantan i iz očaja Amojan je skočio na mene, oborio i pobedio.Ali, srećan sam i zadovoljan.
Dogovor za intervju je dogovoren za dan posle osvajanja medalje. Međutim, već u ranim jutarnjim satima, stigla je SMS poruka od Viktora da je spreman za priču.
- Nisam mogao da spavam, san nije hteo na oči, a nisam gledao ni snimak meča. Učiniću to narednih dana.
Oni koji vas prate na velikim takmičenjima, kažu da nikad niste bolje rvali?
- Imali smo proveru na turniru u Danskoj, gde sam osvojio prvo mesto i osetio da mogu do medalje u Zagrebu. Kad sam osvajao predhodna odličja, uvek sam na turnirskoj proveri pred veliko takmičenje bio prvi. Jeste, bilo je rvanje na visokom nivou i može se porediti sa Svetskim prvenstvom iz Pariza 2017, kad sam bio prvi i na Evropskim godinu kasnije u Kaspijsku, gde sam bio drugi.
Da li je postojao pritisak, „veliku“ medalju niste osvojili od Evropskog šampionata u Bukureštu 2019, kad ste bili treći?
- Bio sam izuzetno pripremljen i fokusiran i nisam osećao nikakav pritisak. Uživao sam u svakom meču i došao sam na Evropsko da radim ono što volim i da u tome uživam. Važnije od svega je da sam se popeo na tron gde su najbolji i da sam ponovo na pobedničkom putu. Najavio sam u „Žurnalu” da će u Zagrebu prekinuti post osvajanja odličja. Ovo mi je treće srebro sa Evropskog, biće još šansi za zlato.
Osmeh je prisutan na vašem licu, a čini se da su navijači tužni?
- Čuli su se u Zagrebačkoj „Areni“, bodrili su sve nas i hvala i u ime drugova. Čestitali su mi, dobio sam i dosta poruka. Srećan sam i zbog jedne divne vesti iz porodice. Starijem bratu Danielu, koji živi i radi u Segedinu, rodio se sin posle finala. Zvaće se Endre, a ima starijeg brata Petera. Mate, moj brat blizanac, ima ćerkicu Miu i sina Beneta. Četvorostruki sam srećni stric. Inače i Daniel je, kratak period, bio rvač.
Je li Vaš otac Tibor gledao tv prenos finala?
- Ranije je manje gledao, nije mogao da izdrži, pa bi nalazio neku zanimaciju, a mama Piroš bi mu svaki čas javljala kako teče borba. Sad je gledao, razgovarali smo. Njima je teže gledati, nego meni da rvam.
Sledi Svetsko prvenstvo u Beogradu?
- Ne, sad je odmor u planu. U pogonu smo od 9. januara i treba da predahnemo i da odmorni uđemo u pripreme za Svetsko. S devojkom Tamarom biću u Istanbulu, rekao sam to Junusu Basaru, turskom reprezentativcu, koji je osvojio bronzu i pozvao me na druženje. Dugo se poznajemo i dobri smo. Posle ću nastaviti da treniram, kao pred ovo Evropsko prvenstvo. Za mene je najvažnije da budem zdrav. A, cilj se zna, da u Beogradu izborim normu za Olimpijske igre u Parizu.
Prešli ste da živite u Kanjiži?
- Devojka Tamara je iz Kanjiže. Iznajmili smo stan. Imamo kućnog ljubimca, psa, zove se Mašni, iz rase Bišona. Lepo nam je, velika smo podrška jedno drugom.
Šta biste rekli za kraj razgovora?
- Ako mislite na finale i Evropski šampionat, znate za izreku: „Šo Bog uzme, Bog i vrati”.
REČ O TRENERU TRAJKOVIĆU
Na mestu prvog trenera izabranog tima, na zvaničnom takmičenju debitovao je Vojislav Trajković.
- Imam 30 godina i u rvanju sam od pete. Znam šta treba u rvanju da radim, tehnički sam potokovan, a sa Vojom sam godinama i odlično me poznaje i izvan strunjače. On mi je ogromna podrška i dosta radimo na psihološkoj stabilnosti pred mečeve i dogovaramo taktiku. Ne pravi pritisak, opušta i nema puno razgovora, upravo zbog toga što me poznaje. Sve je kratko, konkretno, jasno i precizno. Sve što smo se dogovorili, sproveo sam. Čujem njegove savete tokom borbe, sa strane se dobro vidi - rekao je Viktor.
ŠAMPIONE: GLAVU GORE
Nekadašnji srpski šampioni pratili su preko društvenih mreža mečeve srpskih boraca, a posle Nemeševog poraza u finalu. Oglasio se i olimpijski šampion iz Montreala (1976), Momir Petković:
- Ovo je bilo najbolje Viktorovo rvanje što sam gledao. Svaka čast šampione, glavu gore, Olimpijske igre su blizu.
Kad smo to preneli Viktoru, osmehnuo se.
- Znam, bili smo preko „fejsa” u kontaktu. Hvala mu i preko „Žurnala”.
SRBIJA ŠESTA U GRČKO - RIMSKOM
U rvanju grčko - rimskim stilom Srbija je osvojila srebrnu i dve bronzane medalje i zauzela šesto mesto, iza velesila, Turske, Azerbejdžana i Gruzije.
- Lane smo na Evropskom šampionatu u Budimpešti bili deseti. Ovo je ogroman pomak. Došli smo da osvojimo medalju i nastavimo niz, a uradili daleko više. Nemeš i Kadžaja su se vratili na pobedničko postolje posle četiri sušne sezone i to je i najveći uspeh, uz jasnu poruku da smo u Georgiju Tibilovu dobili budućeg šampiona - prokomentarisao je selektor Milorad Dokmanac.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
